Ostavka Vučića je realan plan

Nakon veličanstvene proslave u prisustvu ruskog patrijarha Kirila, doputovao sam u Moskvu, gde sam tokom prethodnih dana razgovarao sa mnogim ljudima koji se bave Balkanom u različitim sferama: od politike i biznisa, do društvenog i akademskog rada.

Opšti utisak je ohrabrujući: svi su izuzetno dobro upoznati sa situacijom u Srbiji, a pogotovu me raduje što sam na svim mestima čuo stav da Rusija nastavlja da podržava i čuva Rezoluciju 1244.

Takođe, rečeno mi je da Rusija ostaje pri stavu da ne priznaje nelegalno postavljenog Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH, iako je s nevericom dočekana informacija da ga je Vučić već zvanično primio u tom svojstvu, kao i da se s pažnjom prate pokušaji obaranja Vlade u Crnoj Gori. Sve ovo rezultiralo je time da Rusija više ništa Vučiću ne veruje.

Osim sastanaka, prošle nedelje sam iz Moskve objavio plan pokreta Oslobođenje za rešavanje političke krize u Srbiji, koji je izazvao brojne reakcije i polemike.

Naša zemlja je, bez dileme, u dubokoj političkoj i društvenoj krizi. Državni organi su okupirani od strane jedne partije, građani su potpuno izgubili poverenje u institucije. Slobodni mediji gotovo da i ne postoje. Izbore više nemamo. Ustav Srbije se krši svakodnevno: na pitanjima ovlašćenja predsednika i funkcionera, ali pre svega na pitanju Kosova i Metohije. Na kraju, javno su isplivale sve veze vrha SNS sa mafijaškim klanovima i njihovim ubistvima.

Vlast pokušava da sakrije ovu krizu, tako što svađa i deli građane. SNS opstaje na podelama već devet godina. Ovakva kriza i ovakve podele obično ne završavaju dobro. Kada zatvorite institucije i medije, a stalno podgrevate konflikte, napravili ste ekspres lonac. Ako pritisak negde ne izađe, eksplodiraće.

Zbog toga nudimo rešenje iza kojeg može da stane veliki broj političkih i društvenih aktera, ali pre svega – iza kojeg može da stane narod Srbije.

Naš plan je politički ostvariv, legalan – jer se odvija u potpunosti u okviru Ustava Srbije, a na umu ima isključivo interes države: da se zemlja oslobodi mafije i da se izbegnu društveni konflikti koje naprednjačko podgrevanje ekspres lonca donosi. Upravo zato, ovaj plan je dobio podršku naših ruskih prijatelja, koji pomno prate dešavanja u Srbiji.

Prva tačka našeg plana glasi: Aleksandar Vučić mora da podnese ostavku. On je generator nestabilnosti u Srbiji, on vodi stranku koja je paravan za kriminalne radnje, on je trgovac Kosovom i Metohijom. Sa njim na čelu, Srbija nikada neće imati slobodne i demokratske izbore.

Njegova ostavka se mora iznuditi pritiskom naroda, unutrašnjim pritiskom iz vladajuće koalicije, međunarodnim pritiskom. Građanskom neposlušnošću i stalnim otvaranjem očiju glasačima.

Mesto v. d. predsednika Republike bi po Ustavu preuzeo Ivica Dačić, kao predsednik skupštine. Dačićeva neostvarena želja je da bude predsednik. Uostalom, bio je premijer, ministar, predsednik parlamenta.

SPS je pomogao Vučiću da dođe na vlast 2012. godine, a Vučić ih sada ponižava. Naši ruski sagovornici se slažu da je Dačić odlično rešenje za prelazni period, kako zbog iskustva, tako i zbog toga što je sarađivao i sa SNS i sa opozicijom, a dobro funkcioniše i sa Zapadom i sa Rusijom.

Nakon toga, bila bi izabrana prelazna vlada, sa zadatkom da sprovede oslobođenje institucija i medija i organizuje izbore, ali i specijalni tužilac za političke zločine, po ugledu na Makedoniju.

To je naša platforma. Jasna je, ima cilj, dugoročna je i nalazi se u okviru Ustava. Šta nudi ostatak opozicije, koji je nedavno napustio dijalog o izbornim uslovima? Iako su u njemu učestvovali mesecima bez ikakvog plana i strategije. Prvo su se uzdali u SNS, da im udeli mrvice sa stola. Onda su se uzdali u dva poslanika Evropskog parlamenta, da im isposluju uslove koji bi obezbedili prelazak cenzusa. Kada je i to propalo, napisali su svoj predlog, koji je glatko odbijen. I pored toga, oni i dalje pričaju o izborima. Traže bilo kakav izgovor da bi mogli da opravdaju jurnjavu za cenzusom, iako će izbori u aprilu opet biti obeleženi batinašima, crnim džipovima, spiskovima ucenjenih glasača, funkcionerskom kampanjom.

Mi se borimo da smenimo Vučića. Oni se bore za ustupke kojima bi opravdali izlazak na izbore. Mi se borimo da oslobodimo Srbiju. Oni se bore za cenzus. Mi tražimo realnu međunarodnu podršku za naš plan. Oni se slepo uzdaju u evroparlamentarce. Mi smatramo da nenasilna građanska neposlušnost treba da ima za cilj smenu vlasti, a ne minute na RTS-u.

Vreme je da pređu na pravu stranu. Da se ne cenkaju više sa Orlićem, Bakarecom i Rističevićem, već da udarimo zmiju u glavu.

Autor je predsednik pokreta Oslobođenje