Ostrvo pretvoreno u prihvatilište za ilegalne imigrante

Malteške vlasti su saopštile da se suočavaju s jačanjem rasizma među žiteljima zemlje, jer raste talas ilegalnih imigracija koje ostrvo pretvaraju u ogromno „prihvatilište.“ Prema podacima malteške vlade ostrvo na kojem živi 400.000 stanovnika na 316 kvadratnih kilometara površine, inače najgušće naseljena zemlja u EU, prošle godine je primilo 1.800 imigranata. Tokom ove godine na ostrvo je stiglo 750 imigranata više, pa imigrantska zajednica danas broji više od 3.000 članova.
„Oduvek smo bili ponosni na to što smo veoma gostoprimljiva nacija, ali nažalost svedoci smo širenja rasizma tokom protekle tri godine“, rekla je Kristina Dolores, ministar za porodična i socijalna pitanja. Doloresova je istakla da se vlada trudi da građanima pošalje poruku tolerancije, ali je priznala da i ona „saoseća“ s nekim od njihovih zabrinutosti. „Zabrinjavajući je rastući broj stanovnika na jednoj teritoriji. U maloj zemlji kao što je Malta to vodi strahovima da nema dovoljno stambenog prostora, što je istina, ili da nemamo dovoljno poslova i da će ljudi koji dolaze spolja povrediti ono što pripada lokalnom stanovništvu“, objašnjava Doloresova. „Povrh svega toga najveći broj tih ljudi ne želi da ostane na Malti. Oni samo čekaju da nastave dalje u Evropu, tako da nam je teško da učinimo nešto za njih i da ih integrišemo u društvo“, objašnjava ona.
Malteška vlada je ljuta jer je primorana da se suočava s problemom koji predstavlja problem širom EU. „Dugo smo bili ostavljeni da se sami nosimo s problemom. Nije reč samo o fondovima, već o ponovnom naseljavanju, o ponovnom sjedinjavanju porodica“, kaže Doloresova, kritikujući manjak pomoći EU. Prema postojećim pravilima u EU zemlja koja prihvati migrante mora se o njima starati i sprečiti njihov odlazak u neku drugu zemlju Unije. Ona tvrdi da ta pravila lagano pretvaraju Maltu u „malo zatvoreno prihvatilište u kojem su ljudi dužni da ostanu i ukoliko to ne žele“.
Međunarodna zajednica kritikovala je prestonicu Valetu prošlog meseca jer je ostavila 27 Afrikanaca koji su doživeli brodolom da vise u mreži za hvatanje tune na Mediteranu, dok su se vlasti raspravljale s libijskim zvaničnicima ko treba da ih pokupi. Posle tri dana italijanske vlasti su došle da ih spasu.
Ali, vlasti u zemlji krive Libiju što se ograđuje od problema i ostale zemlje EU jer nisu voljne da pomognu Valeti u organizovanju zajedničkih patrola. Doloresova takođe smatra da je komesar EU zadužen za imigrantska pitanja Franko Fratini delimično odgovoran za slabašan odgovor ostalih članica bloka. „Kao evropski komesar on mora biti energičan u ubeđivanju vlada EU“, rekla je ona. Ali, Fratini tvrdi da, uprkos tehničkim i materijalnim nedostacima, operacije udruženih patrola EU na mediteranskoj obali dovele su do značajnog pada priliva ilegalnih imigranata. Fratini je rekao da će predložiti zemljama EU da zajedničke pogranične kontrolne operacije od iduće godine postanu obavezne. Kritičari tvrde da je pogranična agencija EU, poznata kao Fronteks, imala problema da obezbedi brodove i helikoptere i za ograničene akcije, sa samo 20 brodova i četiri helikoptera na raspolaganju. Fronteksu je obećano 115 brodova, 25 helikoptera i 23 aviona, uz dodatnu tehničku opremu do aprila, ali su do sada samo Malta, Grška, Španija, Italija i Nemačka ispunile svoje obaveze.