– Udruženje samohranih roditelja iz Vranja na sastancima koje organizuje jednom nedeljno pokušava da za svoje članove uradi ono što im je najpotrebnije, a to je da im nađe posao. Predsednica Udruženja Gorica Nikolić, i sama samohrana majka, rekla je da ne postoji ništa što je za članice Udruženja važnije nego da nađu bilo kakav posao, jer ogroman procenat žena koje same moraju da brinu o deci nema zaposlenje, veliki deo njih su podstanari, a velika većina ne prima ni alimentaciju jer se bivši supružnici oglušuju o sudske presude.
– Radimo ono što možemo za naše članice da im bar koliko-toliko olakšamo egzistenciju. Preko nas, a uz pomoć Centra za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje, pet žena je našlo posao gerontodomaćice, a nekoliko njih je dobilo mogućnost da se prekvalifikuje i tako možda lakše nađe posao – kaže Nikolićeva. Ono što je sada aktuelno, navodi ona, jesu pripreme za 8. mart, Dan žena, koji za samohrane majke iz Vranja ipak više označava dan kada sa svojim ručnim radovima mogu da izađu na ulicu i zarade nešto.
Nikolićeva kaže da je statistika, kada je reč o samohranim majkama u Vranju, uglavnom poražavajuća, odnosno da je 90 odsto članica Udruženja nezaposleno, dok oko 30 odsto njih ima status podstanara. – Samohrani roditelji se na jugu Srbije, pa i u Vranju, suočavaju sa nepremostivim teškoćama kada je u pitanju društveni i socijalni status. Patrijarhalno vaspitanje propisuje da je razvod sramota za ženu i nastupa osuda okoline, pa čak i najbliže familije, koja često nakon razvoda hoće da prihvati svoju kćerku, ali ne i unuke – rekla je ona. Prema njenim rečima, tako se mnoge samohrane majke bez zaposlenja odlučuju da odu u podstanare kako bi ostale sa svojom decom.
Gorica Nikolić kaže da u Srbiji nema institucija koje bi se na pravi način bavile problemima samohranih roditelja, odnosno da je to nevidljiva kategorija društva. – Mnoge naše članice odlučile su se za razvod kao na jedini izlaz iz nasilja u porodici. Ali, društvo ih tretira kao žrtve samo dok su u porodici, međutim kada iz nje izađu, često bez sredstava i krova nad glavom, za društvo je taj problem nestao, iako su one i njihova deca i dalje žrtve – rekla je Nikolić. Za mnoge članice je jedini stalni izvor prihoda dečji dodatak od 2.400 dinara.
Udruženje samohranih roditelja u Vranju, koje okuplja pedesetak članova, jedino je takvo udruženje u Pčinjskom okrugu i za sada je bez svoje kancelarije, dok je od Skupštine grada dobilo pravo na korišćenje prostorija jednom nedeljno za održavanje sastanaka. Ne postoji precizna evidencija koliko samohranih roditelja ima u Vranju ili Pčinjskom okrugu.
Fiktivna kategorija – alimentacija
Vranjanka Danijela Simić, samohrana nezaposlena majka troje maloletne dece, kaže da pravo na alimentaciju ne može da ostvari jer joj je bivši suprug u Republici Srpskoj. – Imam pravosnažnu presudu da on treba da plaća alimentaciju, ali mi to ništa ne vredi jer alimentaciju nijednom nisam dobila, a ne mogu da idem u Republiku Srpsku da ga tražim i da se sudim sa njim – kazala je ona. Isti problem ima i Lela Aritonović koja za svoje jedno dete nikada nije dobila alimentaciju iako njen bivši suprug radi u državnoj ustanovi u Vranju. – U nekoliko navrata od razvoda dao mi je na ruke nešto para, koliko je on hteo, ali alimentaciju nikada nisam uspela da ostvarim. Kako mi je, to samo ja znam jer sam i bez posla, moram da vodim računa o detetu, a živimo kao podstanari uz pomoć mojih roditelja – kazala je Aritonović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
