Foto: FoNet/ Kostadin KamenovGrad Niš je juče zvanično obeležio Dan pobede nad fašizmom maršem „Besmrtnog puka“, koji je prevodio penzionisani general Vladimir Lazarević, nekadašnji komandant Prištinskog korpusa i Treće armije koji je pred Haškim tribunalom osuđen za zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i druga nehumana dela na 14 godina zatvora.
Pušten je u decembru 2015. nakon više od 10 godina u pritvoru Tribunala u Sheveningenu. Gradski zvaničnici, na čelu sa gradonačelnikom Darkom Bulatovićem, bili su učesnici jučerašnjeg marša.
Nekoliko stotina ljudi „marširalo“ je od Logora na crvenom krstu, gde su svečano položeni venci na spomenik poginulim sovjetskim pilotima i vojnicima u Drugom svetskom ratu, do centralnog gradskog trga, noseći fotografije poginulih u Drugom svetskom ratu, kao i u ratovima tokom 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije. Među „nosačima fotografija“ mogli su se videti radnici komunalnog preduzeća Medijana, Parking servisa i drugih gradskih javnih preduzeća, gradski komunalni policajci, kontrolori u autobusima Direkcije za javni prevoz, kao i aktivisti vladajućih stranaka.
Marš „Besmrtnog puka“ je, inače, prvi put održan u Ruskoj federaciji 2011. godine, sa idejom da potomci stradalih boraca protiv fašizma, u znak sećanja, marširaju i nose portrete svojih predaka.
– Marš „Besmrtnog puka“ je simbol svih naših narodnih i odbrambenih formacija kroz vekove, sve do onih u vreme odbrane naše zemlje od zločinačke agresije NATO pakta. On je simbol slobodarstva i patriotizma našeg čoveka, koje on nosi u svom genetskom kodu. Poruka ovog marša je da ne zaboravimo mrtve heroje koji su učestvovali u odbrani naše zemlje. Još je patrijarh Pavle govorio da će sve proći, a da duša, obraz i dobra dela ostaju – rekao je general Lazarević.
Lazarević je bio jedini govornik na centralnom Trgu kralja Milana, gde su kod Spomenika oslobodiocima Niša vence položili predstavnici grada, Nišavskog upravnog okruga, pojedinih gradskih opština, Rusko-srpskog humanitarnog centra, Društva srpsko-ruskog prijateljstva, različitih udruženja boraca ratova 90-ih, SUBNOR-a. Na oficijelnom gradskom sajtu navedeno je da se Dan pobede nad fašizmom „obeležava polaganjem venaca i maršem ‘Besmrtnog puka’, koji će predvoditi general Lazarević“.
– Ne mislim da je bilo šta sporno u tome da general Lazarević prevodi ovaj marš. On je častan oficir, časno se borio u ratu i poštovan je u narodu, a osuđen je pred Haškim tribunalom koji je politički sud, i pred kojim je osuđeno najviše Srba. Mislim, jedino, da on ne bi trebalo da ulazi u bilo koju političku „priču“, a ni da se politika meša u obeležavanje jednog ovakvog praznika od svetskog značaja. Nažalost, ja sam na ovom maršu i obeležavanju video najviše gradskih funkcionera, stranački zaposlenih ljudi u gradskim institucijama, nekih stranačkih patriotskih organizacija. Sve skupa, obeležavanje je ličilo na miting Srpske napredne stranke – rekao je za Danas Dejan Veličković, doskorašnji predsednik „Jedinstvenog gvozdenog puka“.
Sociolog Đokica Jovanović, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta u penziji, ocenio je za naš list da na čelu ovakvog obeležavanja nije smeo da bude general koji je pred Međunarodnim sudom, koji pritom Srbija priznaje, zvanično osuđen za zločine u ratu. Prema njegovim rečima, Lazarevićevo učešće je sporno i sa pravnog i sa moralnog aspekta.
– Partizani u Drugom svetskom ratu su se borili protiv onog za šta je osuđen general Lazarević, a to su zločini prema civilima. NJegovo stavljanje na čelo proslave Dana pobede protiv fašizma je direktno vređanje antifašizma. Istovremeno, to je jedna vrsta političke i ideološke amnestije Lazarevića za zločine za koje je osuđen – rekao je Jovanović i dodao da je „tema borbe za oslobođenje Jugoslavije i Niša bila bratstvo i jedinstvo, a general Lazarević se nije proslavio u takvoj borbi“.
Jovanović je dodao da je na čelu marša morao da bude neko ko je učestvovao u oslobođenju Niša ili potomci takvih ljudi. Prema njegovim rečima, komemorativni karakter obeležavanja pobede nad fašizmom „obezvredio“ je i izbor datuma, pošto je Jugoslavija, čiji je Srbija pravni sledbenik, pobedila fašizam 15. maja. Stoga bi, kazao je, centralno obeležavanje pobede nad fašizmom i dalje trebalo da bude tog dana, kako je i bilo od Drugog svetskog rata do početka „tranzicije“, dok bi „evropski“ 9. maj trebalo prigodno obeležiti.
Lazarevića dočekali ministri
Biografija Vladimira Lazarevića bila je „bez mrlje“ do rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, pošto je u javnosti važio za „narodnog“, stručnog i iskusnog generala. Pred Haškim tribunalom je osuđen po komandnoj odgovornosti za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja i druga nehumana dela, izvršena sa ciljem proterivanja Albanaca sa Kosova. Lazarević je, navodi se u presudi, svojim delovanjem u komandovanju snagama Vojske Jugoslavije koje su mu bile podređene, obezbedio praktičnu pomoć, podstrek i moralnu podršku onim pripadnicima vojske za koje je znao da nameravaju da počine deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva. Presuda je obuhvatala povezanost sa masovnim ubistvima albanskih civila u Suvoj Reci, Velikoj Kruši, Izbici, Meji, Ćuškoj, Vučitrnu, Drenici i Gornjem Obrinju. Lazarević se dobrovoljno predao Haškom tribunalu 3. februara 2005. godine. Osuđen je 2009. godine na 15 godina zatvora, a kazna mu je 2014. godine smanjena na 14 godina. Na slobodu je pušten 3. decembra 2015, posle odsluženja dve trećine kazne. Vratio se u zemlju vladinim avionom, u pratnji ministra pravde Nikole Selakovića, a na niškom aerodromu dočekali su ga ministri Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić, vladika raško-prizrenski Teodosije, načelnik Generalštaba LJubiša Diković, gradski zvaničnici i nekoliko stotina građana.
„Noćni vukovi“ i ruske pesme
Na čelu kolone koja je marširala od periferije do centra Niša bili su niški bajkeri „Noćnih vukova“, motociklističkog kluba koji se takođe vezuje za Rusiju i važi za „miljenike“ ruskog predsednika Vladimira Putina. Uz kolonu je išao „muzički kombi“, koji je duž puta „emitovao“ ruske i srpske patriotske pesme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
