INTERVJU Ambasador Argentine Osvaldo Narsiso Marsiko: Argentinski narod želi da živi u demokratiji, ne postoji druga mogućnost

Povod za intervju je 40 godina od povratka demokratije u Argentinu tokom kojih, prema rečima ambasadora Mariska “odbrana i promocija ljudskih prava i demokratskih vrednosti predstavljaju državnu politiku njegove zemlje”.

* U čemu se sve napredovalo?

– Daću vam primer: glavni međunarodni instrumenti za zaštitu ljudskih prava imaju ustavnu hijerarhiju u našem pravnom poretku, odnosno preovlađuju nad svakim unutrašnjim pravom koje nije u skladu sa ciljem i svrhom tih ugovora. Isto tako, oružane snage više nisu faktor moći. Svoju institucionalnu ulogu ispunjavaju profesionalno. Kao što znate, 19. novembra je održan drugi krug predsedničkih izbora na kojima je izabran Havijer Milei. Kao što se dešavalo od 1983, izbori su održani potpuno mirno i transparentno, bez ikakvih preispitivanja. Argentinski narod želi da živi u demokratiji. Ne postoji druga mogućnost.

* Argentina bezrezervno podržava Srbiju u međunarodnim institucijama kada je reč o Kosovu i Metohiji, budući da i sama ima teritorijalni spor sa Ujedinjenim Kraljevstvom oko Malvina, odnosno Folklandskih ostrva kako ih nazivaju Britanci. Koje su sličnosti i razlike u pravnom statusu KiM i Malvina?

– „Pitanje Malvinskih ostrva“ u Argentini predstavlja „državnu politiku“, u kojoj sve političke stranke dele cilj povratka punog suvereniteta nad Malvinskim ostrvima, ostrvima Južne Džordžije, Južnim sendvič ostrvima i okolnim pomorskim prostorima, mirnim i diplomatskim putem, poštujući način života stanovnika ostrva, kako je utvrđeno našim nacionalnim ustavom. U Srbiji, koliko razumem, Kosovo je takođe „državna politika“. Malvinska ostrva nezakonito je okupiralo Ujedinjeno Kraljevstvo 1833. aktom sile – proterujući stanovništvo i legitimne argentinske vlasti, zamenjujući ih stanovništvom britanskog porekla i od tada sprovodeći veoma restriktivnu migratornu politiku i politiku sticanja poseda kako bi se očuvao britanski identitet stanovništva, sprečavajući Argentince da borave i kupuju imovinu na ostrvima. Deset rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i više od 40 rezolucija Komiteta za dekolonizaciju jasno utvrđuju da su Malvinska ostrva poseban slučaj dekolonizacije gde postoji osnovni spor oko suvereniteta koji se mora rešiti pregovorima jedine dve strane u sporu: Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva, uzimajući u obzir „interese“, a ne „želje“ stanovništva. Pravo na samoopredeljenje, kao i svako pravo, nije apsolutno i nalazi svoju granicu u principu teritorijalnog integriteta. Imajte na umu da nijedna rezolucija UN o Malvinama ne pominje pravo na samoopredeljenje. Međunarodna zajednica nema sumnje da u ovom posebnom i jedinstvenom slučaju dekolonizacije, princip samoopredeljenje se ne primenjuje.

Kada se radi o Kosovu i Metohiji, to naravno nije kolonijalno pitanje, ali dodirna tačka sa Malvinama je da je u oba slučaja prekršen jedan od osnovnih principa Povelje UN – princip teritorijalnog integriteta država. Zaista, nakon jednostrane vojne akcije NATO 1999, bez ovlašćenja Saveta bezbednosti, usvojena je Rezolucija 1244 iz 1999. u skladu sa kojom će teritorijom privremeno upravljati UN preko Unmika. Rezolucija je jasna: govori o suštinskoj autonomiji Kosova, ali reafirmiše suverenitet i teritorijalni integritet tadašnje bivše Savezne Republike Jugoslavije. Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. krši princip teritorijalnog integriteta. Iz tog razloga Argentina to ne priznaje i intervenisala je u korist Srbije povodom savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde 2010. Argentina izričito podržava Srbiju na svim međunarodnim forumima. Isto tako, Srbija podržava stav Argentine tokom godišnje debate o Malvinskom pitanju u Komitetu UN, na čemu je moja zemlja veoma zahvalna.

* Postoji li rešenje za Malivine i KiM?

– Bez sumnje da. Ja sam optimista u vezi sa tim. Verujem u pravdu i međunarodno pravo. Rešenje će doći u oba slučaja, kao rezultat mirnih, suštinskih pregovora i u dobroj veri. Kada su u pitanju Malvini, sve argentinske demokratske vlade pokazale su čvrstu volju za pregovorima, poštujući interese Ostrvljana i njihov način života. Više puta su pozivale Ujedinjeno Kraljevstvo da sedne za pregovarački sto o osnovnom pitanju, odnosno sporu oko suvereniteta između obe zemlje. Oružani sukob iz 1982. suprotno onome što tvrdi Ujedinjeno Kraljevstvo nije okončao spor oko suvereniteta, a još manje ga je rešio. Rezolucije koje su UN usvojile nakon 1982. su jasne u tom pogledu: ostaje obaveza pregovaranja i pronalaženja mirnog rešenja za spor oko suvereniteta.

U slučaju Kosova i Metohije, smatram da je suštinski korak ka stvaranju poverenja između strana formiranje Zajednice srpskih opština na severu teritorije. Odnosno, poštovanje obaveza koje je Kosovo preuzelo u Briselskim sporazumima iz 2013. Nakon toga, koliko sam razumeo, mogu se graditi novi konsenzusi.

* Kako se odnos Srbije i Argentine može unaprediti?

– Odnos između Argentine i Srbije je nesumnjivo odličan. Iako smo udaljeni skoro 12.000 kilometara spaja nas tradicija prijateljstva sa dubokim istorijskim korenima. Imamo skoro 100 godina neprekidnih diplomatskih odnosa. I tokom NATO bombardovanja 1999. naše diplomate su ostale u Beogradu. Želimo da nastavimo da jačamo našu vezu u svim oblastima. Bilateralna trgovina, na primer, raste: naš izvoz je u 2022. porastao za 39,9 odsto u dolarima u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, u oktobru prošle godine uspeli smo da otvorimo argentinsko tržište govedine u Srbiji, tako da imamo izglede da nastavimo da rastemo u razmeni. Iz svih ovih razloga, nastavićemo sa entuzijazmom da radimo na daljem unapređenju bilateralnih odnosa, koji nesumnjivo imaju veliki potencijal.

“Milonge” u Beogradu

* Srbiju i Argentinu povezuju jake kulturne veze. nedavno su Dani Argentine u Srbiji bili odlično posećeni, Argentinci vole srpske filmove, tango je u Srbiji izuzetno popularan. Može li se i kako kulturna saradnja još produbiti i proširiti?

– Zaista, tokom 2023, u saradnji sa Kolarčevom zadužbinom, realizovali smo kulturni program „Dani Argentine” u maju, što je za nas veoma važno jer 25. maja obeležavamo naš Dan državnosti. Događaji su, kažem sa ponosom, bili veoma uspešni. Osim toga, realizovali smo i cikluse argentinskog filma u različitim institucijama, uključujući i Ustanovu kulture Parobrod, sa velikim uspehom. Veoma me raduje interesovanje srpskih čitalaca za argentinsku književnost. Pored mnogobrojnih klasičnih pisaca prevedenih na srpski kao što su Borhes, Kortazar, Sabato ili Valensuela, tu su i savremenici poput Šveblin, Harviks, Blaistena ili Aira. S obzirom na uspeh njihovih knjiga u Srbiji, Ambasada će nastaviti da ohrabruje i podržava pisce i prevode njihovih dela na srpski jezik. Bez sumnje, jedna od stvari koja mi je najviše privukla pažnju tokom ove dve godine koliko sam u Srbiji jeste lokalni fanatizam prema kultnom argentinskom kulturnom izrazu kao što je tango. Veliki broj plesnih škola širom zemlje i „milonge“ koje se održavaju praktično svakog dana u nedelji na različitim mestima u Beogradu pravi su ponos.

Film povodom godišnjice

– Povodom 40 godina demokratije, Ambasada Argentine u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda i Amazon Prime, predstaviće film „Argentina, 1985“. Nagrađen je brojnim međunarodnim nagradama, između ostalih, Zlatnim globusom, nagradom Goja za najbolji iberoamerički film, FIPRESCI na Venecijanskom festivalu i nagradom publike u San Sebastijanu. Bio je u nominaciji za Oskara 2023. u kategoriji za najbolji međunarodni film. Ovaj odličan film biće prikazan u Dvorani kulturnog centra Beograda od 4. do 7. decembra i nekoliko dana kasnije u Novom Sadu, kaže Osvlado Narsiso Marsiko. Projekcije u KCB će biti 4 i 5. decembra u 17.30 i 20 sati, 6. decembra u 17.30 sati i 7. decembra u 17 sati.