Otac nastradalog radnika svedočio o nepoštovanju mera zaštite na radu

Od 3. oktobra 2019. godine, za tu nesreću, sudi se Radošu Milovanoviću, dugogodišnjem direktoru fabrike, Vladimiru Lončareviću, rukovodiocu pogona Raketna goriva, i Tomu Stojiću, rukovodiocu sektora Bezbednost i zaštita na radu, koji negiraju krivicu.

Milovan Milivojević, radnik u lučanskoj fabrici i otac nastradalog Milomira, pojavio se na suđenju obučen u pamučnu majicu i kombinezon koje je, uoči nesreće, nosio njegov sin, kako bi pokazao da to nije adekvatna zaštitna oprema.

Na početku suđenja, Dragan Palibrk, advokat Radoša Milovanovića, zamerio je sudu što je, tokom prethodnog pretresa, dozvolio Milivojeviću da govori, kako je rekao, o stvarima koje nisu predmet tog postupka.

Palibrk je naveo da Milivojević nije veštak i inspektor, a ni stručno lice, da bi govorio o tome da objekat u kome se dogodila nesreća nije imao sve potrebne dozvole za rad, o nepoštovanju mera i propisa zaštite na radu, zaštitnim odelima, a niije, kako je rekao, bio očevidac samog događaja.

Time je, ocenio je Palibrk, sud dozvolio Milivojeviću da „ponižava renomiranu fabriku, u kojoj i sam radi 35 godina“.

Predsednik veća sudija Ljubiša Tomićević je objasnio da svedok može da iznosi svoja opažanja do kojih je došao posredno ili neposredno. Sud nije prihvatio ni Palibrkov predlog o tome da se suđenje završi do 13 časova, jer njegov branjenik Radoš Milovanović, kako je naveo, ne može duže da izdrži pošto je, kako je istakao, „cele prošle sedmice bio na lečenju na intenzivnoj nezi“.

U nastavku svedočenja, započetog na prošlom pretresu, Milovan Milivojević je rekao da se na mesto nesreće, kobnog dana, pojavio tri minuta nakon što se ona dogodila i da je video kako gori objekat, električna kolica za transport buradi sa barutom i  gume od tih kolica. Njegov teško povređeni sin je tada, kazao je, već bio odvezen sanitetskim vozilom i da je s njim na kratko razgovarao putem mobilnog telefona.

Mesto nesreće, naveo je, umesto pripadnika MUP- a, obezbeđivali su radnici fabričkog obezbeđenja. Kazao je i to da se „otpadni barut i barut prevozio u kartonskim buradima na prikolici, a ne na elektrovozilu“ i da za to „niko od odgovornih nije opominjao radnike“.

Navodeći da je generalni direktor krivac što se nije poštovala njegova naredba o zaštitnim merama na radu iz 2015. godne, odnosno za to što se burad nisu prevozila na prikolici, nego na elektrovozilu, kao i za to što je u magacinu, za koji je rekao da je „ilegalno pušten u rad“, bilo više od 440 kilograma baruta, a nije smelo da bude, kako je rekao „ni grama baruta“.

Nakon što mu je pokazan karton evidencije po kojoj je njegov sin uz potpis, zaduživao zaštitnu opremu, Milivojević je rekao da na tom kartonu nije potpis njegovog sina i da je taj karton falsifikat.

Na pitanje advokata optuženih da li je pretpostavljenima prijavljivao sve te  nepravilnosti, Milivojević je rekao da on to nije činio, jer nije radio u pogonu Raketna goriva, u kome je radio njegov sin, ali mu je stalno govorio da radi u skladu sa propisima, jer je to“, kako je rekao“ najopasniji pogon u fabrici“.

Današnji pretres je održan nakon što je, po zahtevu Radoša Milovanovića,  odložen pretres koji je bio zakazan za 13. oktobar, jer je sud uvažio njegovo  opravdanje da on mora da prisustvuje Međunarodnom sajmu naoružanja i vojne opreme „Partner 2021“, koji je održan u Beogradu, od 11. do 14. oktobra.

Sudski proces, čiji pretresi su se nekoliko puta odlagali isključivo na zahteve okrivljenih, zbog njihovog lošeg zdravstvenog stanja, nastaviće se 1. decembra ove godine.

Zaštitna majica od 300 dinara 

„Moj sin je, kobnog dana, nosio majicu kratkih rukava od 300 dinara i pantalone bez bluze. Odelo nije bilo pamučno. Zaštitne pantalone su u zadnjem delu imale lastiš, koji je od vatre i toplote ušao u meso na leđima“, rekao je Milivojević i istakao da „niko iz fabričkog sektora Bezbednost i zaštita na radu nije opominjao radnike da su neadekvatno obučeni“.