Otac poginulog radnika iz Lučana: Sprega države i korupcije sprečava da se utvrde istina i pravda

„Osećam se kao da sam čovek niže vrednosti. Osećam se pogaženo, poniženo, tužno i nesrećno, zahvaljujući ovom našem pravosuđu, ovoj našoj državi, gde za običnog smrtnika, za običnog građanina nema pravde“, priča Milivojević za N1.

Na pitanje šta ga najviše boli, kaže da je to što mu je mesto gde je proveo život okrenulo leđa, „bukvalno svi su mi okrenuli leđa, što su svi bili protiv mene“.

„Boli me nepravda, znači, boli me zato što su ljudi lažno svedočili, što je pokojni direktor doveo pred sud celu fabriku, da njemu aplaudiraju, a da mene, moju porodicu, mog pokojnog sina, da nas pljuju“, vidno je potresen Milivojević.

Ali, dodaje da će se njegova borba nastaviti, „to sam se zakleo i pred onim mrtvim sinom i pred gospodom Bogom“.

Za razliku od njegovih Lučana, na Apelacionom sudu u Kragujevcu nije imao nikoga, ali su ga ljudi dva puta sačekali i podržali.

„Znači da ima ljudi, da još ima u ovoj Srbiji dobrih, poštenih i časnih ljudi. Nažalost, u Lučanima toga nema, to nisam doživeo, doživeo sam samo to da budem neko na koga će upirati prstom kako sam ja, taj koji će da zatvori fabriku, koji će da ostavi njihovu decu bez hleba, a svoje dete sam sahranio. Ko je još taj ko će jednu vojnu, državnu fabriku zatvoriti, to još niko nije uspeo da uradi, pa neću ni ja, ja to nemam ni nameru. U toj istoj fabrici je moj otac dočekao penziju, u toj istoj fabrici se nadam da ću i ja dočekati penziju, da je bilo sreće i moj pokojni sin“, kaže.

Ti ljudi, kako dodaje, koji su se okrenuli protiv njega, „su se pretvorili u interes, gledaju samo sebe, svoju porodicu, ne zamišljaju da je to sve moglo njih da snađe, da njih zadesi, da neko njima strada“.

„To su ljudi koji su izgubili obraz. To su ljudi koji nemaju empatije. To su ljudi koji razmišljaju samo o sebi, o svojoj deci, o svojoj porodici. Jednostavno, pretvorili smo se ne u ljude, već u zveri“, ocenjuje.

Izričit je da je najveća prepreka da se ovaj proces dovede do kraja – državni sistem.

„Znači država, ovo je državna fabrika. Znači gde se proizvodi barut, gde se ogroman novac uzima, gde su radnici potrošna roba, gde radnici mogu da stradaju, da ginu. Nikad niko nije odgovarao. Dvadeset jedan život je u Lučanima izgubljen. Znači, tu je sprega države, korupcije, državnih organa, ministara, odbrane, do vrha, znači, do vrha vlasti. To je najveći problem, da se nikad niko ne može osuditi. Možete imati dokaze, mi smo sve iscrpeli dokaze, bukvalno sve. I urađeno je četvrto veštačenje, sve, sve, sve. Evo sada je otvoren ponovo pretres u sudu u Kragujevcu. Ne znam kakav pretres, ne znam šta više hoće“, revoltiran je.

Neko iz vrha države naložio da se moj slučaj prolongira

Smatra da je neko iz vrha države naložio da se njegov slučaj prolongira, „da traje unedogled beskonačno, jednostavno da Milovan odustane, da Milovan ne dočeka pravdu“.

Ponavlja da, uprkos tome, on neće odustati, ali da ne vidi kraj.

Ukazuje i da se radi na tome da se radnici proglase krivima.

„Sprega države i korupcije u državi sprečava da se utvrdi istina i pravda, ne samo na ovom mom slučaju, nego na svim ostalim slučajevima, u namenskoj industriji“, ističe.

Rezignirano govori i da svi osumnjičeni budu osuđeni i na doživotne robije, on od toga nema ništa, „ja dete da vratim ne mogu“.

„Ja sina da vratim ne mogu. Da mogu da vratim sina, ja bih svoj život dao. Ali to nam sve govori u kakvoj državi živimo, u kakvom sistemu živimo, kako nam je pravosuđe, kakve su nam institucije, kakvo nam je zdravstvo, prosveta. To mi svi vidimo, svi znamo“, rekao je.

Najbitnije mu je da dokaže istinu i pravdu.

„Da dokažem da ono moje dete, da on, moj sin, nije ubio sam sebe. Da nije ubio njega i kolegu. Što oni hoće uporno da dokažu. Da je pokojni direktor na zboru radnika rekao kako je moj sin šutnuo bure. Pa mogao je da ga šutne, da je barut bio stabilan, da je sve bilo kako treba. Pa, ta burad su se prevrtala po putu, kotrljala, nikad se nije desilo. Međutim, tu je bilo mnogo propusta. To je mnogo veća količina baruta bila. U magacinu, umesto 40 kilograma, bilo je 2.500 kilograma. Znači, PP sistem nije radio, hidrant ispred objekta nije radio. Prevozili su barut na elektrokolicima, ne na elektrovozilu. Znači, radnici nisu imali nikakva zaštitna odela, imali su radna odela. Moj sin je izgoreo u majici od 300 dinara. Znači, da bi mi predsednik države rekao kako moj sin nije radio na manekenskoj pisti, da bi premijer sadašnje vlade u ostavci rekao, kad su u Čačku ljudi izgoreli u Slobodi, da nisu radili u poslastičarnici. Pa šta vam to govori? Znači, govori vam da državni vrh stoji iza svega toga. To je izvor prihoda državi, vlasti“, zaključuje.

Smatra i da je na odlaganje ročišta uticalo i sve ovo što se trentno dešava u državi, „nemaju mirnu luku da donesu odluku da oslobode ovu dvojicu“.

„Nisu samo oni krivi, da se razumemo. To je lanac odgovornosti“, ukazuje i dodaje da je sledeće ročište zakazano za 15. april i da ne veruje da ni tada neće biti završeno.

Navodi da su se obratili i Evropskom sudu pravde i rekli su im da pošalju dokumentaciju, i da ne moraju ni da je prevode, ali to mogu da urade samo kad završe postupak u Srbiji.

Pored toga da dokaže istinu i pravdu, njegov cilj je i da pomogne drugima.

„I verovatno sam pomogao mnogima. Evo, sedam godina i osam meseci, nijedna se nesreća, hvala Gospodu Bogu, u Milanu Blagoviću do sada nije desila. Hvala Bogu, neka bude moj sin poslednja žrtva, neka on bude poslednji koji je stradao. Ali da dokažem, da budu osuđeni, oni što su krivi, da tu budu, da budu za primer drugima. Kada drugi dođu, da razmisle, da li će raditi tako, da li će poštovati propise, da li će radnicima omogućiti da rade bezbedno, da mogu da sačuvaju svoje živote, a ne da uđu u tu fabriku, da uđu danas, a da ne znaju da li će izaći, da li će kući doći kao moj sin u kovčegu, i da li će biti potrebne dve godine, dve godine je meni i mojoj porodici trebalo da se pokrene istraga, da se pokrene krivični postupak, i to se nikad ne bi ni pokrenulo. Pa gde još u svetu ima, ja pitam sve, čitavu javnost, čitavu Srbiju, gde ima još u svetu da morate da dođete do predsednika države. Pre toga smo obišli sve ustanove, sve pragove od Ministarstva odbrane, Ministarstva pravde, znači Ministarstva unutrašnjih poslova, Vlade Republike Srbije“, navodi.