Otadžbina preča od života

LJubica je pre gotovo sto godina načinila pravi podvig i time zaslužila orden za hrabrost sa Zlatnom medaljom „Miloš Obilić“.

Istoričar Milorad Iskrin nas podseća da je ova hrabra žena bila učiteljica i kći učitelja, imala 22 godine kada je odbila da se vrati svom poslu u školi u okupiranom Užicu.

– Umesto toga radila je seoske poslove, iščekujući vesti od oca dobrovoljca i trojice braće koji su već bili na frontu i tražila način da im se pridruži. Konačno, u leto 1918. godine, ukazala joj se prilika i krenula je ka Solunskom frontu. Do tog odredišta pešačila je 27 dana a za njom je austrougarska vojska raspisala poternicu, ističe Iskrin.

Kroz neprijateljske teritorije, od Užica preko Vrnjačke Banje do Makedonije, stigla je na Solunski front. Prethodno se uključila u grupu hrabrih ljudi koju je predvodio Dragutin Jovanović Lune.

– Prvo je videla brata Milutina, a potom je razgovarala sa dr Arčibaldom Rajsom i vojvodama Živojinom Mišićem i Stepom Stepanovićem. Nazvali su je srpskom Jovankom Orleankom. Primio ju je i regent Aleksandar kao vrhovni komandant srpske armije, koji ju je odlikovao Zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“, podsetio je užički istoričar, koji je istraživao njenu sudbinu i sudbinu porodice Čakarević.

„Dok su mi previjali rane na nogama, govorila sam o stradanju u otadžbini, o okupatorskim vojnicima koji pale srpske domove, hapse i progone starce, žene, čak i decu… Činilo mi se da svaka moja reč izaziva u njima nestrpljenje da već jednom krenu u proboj Solunskog fronta“, govorila je svojevremeno LJubica Čakarević o svom podvigu.

– Za mene je ovo istorijski trenutak kada je u pitanju prošlost Užica. Od danas će Užice, u svom mozaiku prošlosti, imati još bolje osvetljeno vreme Velikog rata. Prenošenje zemnih ostataka LJubice Čakarević jasnije će osvetliti našu prošlost i sačuvati je od zaborava, poručio je Milorad Iskrin.

– LJubica Čakarević je jedna od hrabrih žena kojoj je otadžbina bila preča od života, rekao je na komemoraciji gradonačelnik Tihomir Petković i dodao da Užice „želi da pokaže da pamti pretke i ukaže na ljude koji su oličenje borbe za slobodu“.

– Na putu stradanja i golgote videla je mnoga zverstva koja su učinili pripadnici austrougarske i bugarske vojske nad nedužnim srpskim stanovništvom. Za izuzetan podvig, hrabrost i informacije koje je donela iz otadžbine srpskoj vojsci na frontu, odlikovana je za hrabrost i učestvovala u borbama za konačno oslobođenje Srbije, istakao je pukovnik Željko Kuzmanović, zastupnik komandanta Druge brigade kopnene vojske, nad odrom užičke junakinje na groblju Dovarje.

Živela u Italiji i Srbiji

Posle rata, vratila se učiteljskoj profesiji u oslobođenom Užicu. Kasnije se udala za Nikolu de Sarna, sina italijanskog diplomate, pa je promenila ime u Violeta de Sarno. Dobili su kćerku Idu i živeli su u tadašnjoj Jugoslaviji i Italiji. Posle smrti supruga, otišla je u Sarajevo da poseti svog brata Milutina, ali se tamo razbolela i umrla 1980. godine i sahranjena je na sarajevskom groblju Bare.

Još vesti iz ovog grada

Grupa građana iz Užica od suda zatražila da privremeno zatvori deponiju Duboko (VIDEO)

Policija privela dva učesnika blokade deponije Duboko u Užicu

Gde danas žive istina i pravda, kako ćemo znati šta je istinito i pravedno: U NP u Užicu večeras počinje 29. Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda“

SSP Užice: Grejanje u gradu uglavnom ne funkcioniše, najteža situacija u Omladinskoj ulici