Otadžbina preča od života

LJubica je pre gotovo sto godina načinila pravi podvig i time zaslužila orden za hrabrost sa Zlatnom medaljom „Miloš Obilić“.

Istoričar Milorad Iskrin nas podseća da je ova hrabra žena bila učiteljica i kći učitelja, imala 22 godine kada je odbila da se vrati svom poslu u školi u okupiranom Užicu.

– Umesto toga radila je seoske poslove, iščekujući vesti od oca dobrovoljca i trojice braće koji su već bili na frontu i tražila način da im se pridruži. Konačno, u leto 1918. godine, ukazala joj se prilika i krenula je ka Solunskom frontu. Do tog odredišta pešačila je 27 dana a za njom je austrougarska vojska raspisala poternicu, ističe Iskrin.

Kroz neprijateljske teritorije, od Užica preko Vrnjačke Banje do Makedonije, stigla je na Solunski front. Prethodno se uključila u grupu hrabrih ljudi koju je predvodio Dragutin Jovanović Lune.

– Prvo je videla brata Milutina, a potom je razgovarala sa dr Arčibaldom Rajsom i vojvodama Živojinom Mišićem i Stepom Stepanovićem. Nazvali su je srpskom Jovankom Orleankom. Primio ju je i regent Aleksandar kao vrhovni komandant srpske armije, koji ju je odlikovao Zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“, podsetio je užički istoričar, koji je istraživao njenu sudbinu i sudbinu porodice Čakarević.

„Dok su mi previjali rane na nogama, govorila sam o stradanju u otadžbini, o okupatorskim vojnicima koji pale srpske domove, hapse i progone starce, žene, čak i decu… Činilo mi se da svaka moja reč izaziva u njima nestrpljenje da već jednom krenu u proboj Solunskog fronta“, govorila je svojevremeno LJubica Čakarević o svom podvigu.

– Za mene je ovo istorijski trenutak kada je u pitanju prošlost Užica. Od danas će Užice, u svom mozaiku prošlosti, imati još bolje osvetljeno vreme Velikog rata. Prenošenje zemnih ostataka LJubice Čakarević jasnije će osvetliti našu prošlost i sačuvati je od zaborava, poručio je Milorad Iskrin.

– LJubica Čakarević je jedna od hrabrih žena kojoj je otadžbina bila preča od života, rekao je na komemoraciji gradonačelnik Tihomir Petković i dodao da Užice „želi da pokaže da pamti pretke i ukaže na ljude koji su oličenje borbe za slobodu“.

– Na putu stradanja i golgote videla je mnoga zverstva koja su učinili pripadnici austrougarske i bugarske vojske nad nedužnim srpskim stanovništvom. Za izuzetan podvig, hrabrost i informacije koje je donela iz otadžbine srpskoj vojsci na frontu, odlikovana je za hrabrost i učestvovala u borbama za konačno oslobođenje Srbije, istakao je pukovnik Željko Kuzmanović, zastupnik komandanta Druge brigade kopnene vojske, nad odrom užičke junakinje na groblju Dovarje.

Živela u Italiji i Srbiji

Posle rata, vratila se učiteljskoj profesiji u oslobođenom Užicu. Kasnije se udala za Nikolu de Sarna, sina italijanskog diplomate, pa je promenila ime u Violeta de Sarno. Dobili su kćerku Idu i živeli su u tadašnjoj Jugoslaviji i Italiji. Posle smrti supruga, otišla je u Sarajevo da poseti svog brata Milutina, ali se tamo razbolela i umrla 1980. godine i sahranjena je na sarajevskom groblju Bare.

Još vesti iz ovog grada

Divlja deponija u krugu komunalnog preduzeća u Čačku, pristiže i smeće iz Užica

Udruženje „Da (ne) dišemo duboko“: Deponija Duboko radi uprkos zabrani inspektora

Udruženje „Da (NE) dišemo Duboko“: Ministarstvo dostavilo rešenje o zatvaranju deponije Duboko

Dačić: Unapređen sistem reagovanja u vanrednim situacijama kroz digitalni registar rizika