„Oteta umetnost“ ide nasledniku naciste

Sam Gurlit (80), koga nemački magazin Špigl opisuje kao čoveka kome lekari savetuju smeštanje u dom, već ranije je izjavio da se nijedne od oko 1.400 slika nađenih u njegovom stanu u Minhenu neće dobrovoljno odreći, a da li će to, zbog propisa o zastarelosti, morati po zakonu krajnje je upitno.

Na vesti iz Augsburga oglasio se Centralni savet Jevreja u Nemačkoj saopštenjem u kome se traži više senzibiliteta u postupcima oko umetničkog blaga otkrivenog u Minhenu, a nadležni organi se pozivaju da sa povraćajem tog blaga Kornelijusu Gurlitu ne žure.“Slučaj ima moralnu i istorijsku dimenziju“, rekao je predsednik tog Saveta Diter Gauman, a „nekadašnje žrtve zaslužuju da im se danas zaštiti dostojanstvo“. Kako prenosi minhenski Ziddojče cajtung, Gauman je upozorio da bi posle 18 meseci konspirativnog rada, odlučivanje preko kolena o sudbini kolekcije bio pogrešan put.

Posle šoka koji je zbog zakasnelog otkrića nedavno doživeo ceo svet i radosti nemačkih istoričara umetnosti što su dela, za koja se verovalo da su uništena, ipak i u životu i u dobrom stanju, stvar su u svoje ruke uzeli pravnici, a kad se to desi stvari često dobijaju dimenziju koja sa očekivanom pravičnošću nema mnogo veze. Među oko 1.400 umetničkih dela nađenih u Gurlitovom minhenskom stanu preovlađuju dela klasične moderne, mada je najstarija slika iz 16. veka. Kolekcija najvećim delom pripada umetnosti koja je u nacističko vreme krštena kao dekadentna (degenerisana) i veruje se da su mnoga dela, oko 590 tvrde nemački mediji, oteta poglavito jevrejskim žrtvama, da dakle spadaju u ono što Nemci nazivaju Raubkunst ili oteta umetnost. Već su seza neke slike, recimo Maksa Libermana i Anrija Matisa, javili naslednici originalnih vlasnika.

Ali, ne lezi vraže, nemački zakon predviđa 30-godišnji rok za zastarevanje prava na podnošenje zahteva za povraćaj, na šta su već požurili da upozore mnogi po medijima citirani pravnici. Bavarsko ministarstvo pravde je obavestilo javnost da specijalna ekipa razmatra pravnu osnovu da se „u slučaju nacističkog otimanja umetničkih dela“ Gurlitovo nasleđivanje proglasi „nasleđivanjem u lošoj veri“ i da se na taj način iz pravnog ćorsokaka izađe. Podseća se i na slučaj kolekcije od 4.300 plakata koja je u nacističko vreme oteta porodici Saks i koja je odlukom Saveznog nemačkog suda njenom nasledniku Peteru Saksu, a posle višegodišnjeg sudskog spora, 2012. vraćena. Ali ta kolekcija je bila u posedu Nemačkog istorijskog muzeja, dakle javne ustanove, a taj muzej se nije pozivao na zastarelost, upozorava Frankfurter algemajne cajtung.