Otisak autora

Knjiga u kojoj su sakupljeni intervjui Dragana Stošića svojevrstan je pogled unazad, na angažman i stavove ljudi koji su svojim stvaralaštvom obeležili komad naših života, istoriju države koje više nema, njenu kulturu, retrogradne kulturne trendove, politiku. Utoliko su Stošićevi intervjui dragoceni dokument jednog vremena, ali i nešto nalik očiglednoj nastavi svima koji požele da se bave ovom novinarskom formom. Osmišljeni izbor i prepoznatljiva priprema za razgovor sa različitim sagovornicima, ali i gotovo neprimetna iznudica, neplanirani susret sa vrhunskim umetnicima „na tuđim aerodromima“, svedoče o autorovom znanju i izvesnoj drskosti koja ostaje u granicama učtivog, o idealnoj, dakle, formuli za intervju koji će biti čitan, za stavove sagovornika koji se inače retko izgovaraju u tišini radne sobe, ili u praznim pozorišnim dvoranama, u pauzi probe, u stvaralačkom grču.

Defiluju između dve korice ovog otiska autora pesnici i pesnikinja, jedan nobelovac, pomno čitan u regionu, najbolji svetski violinista, dva oskarovca, disidenti, jugonostalgičari, najvredniji dramski pisci u regionu, vrhunski strip autori i ilustratori, rok kritičar, karikaturista koji brutalno, bespoštedno kritikuje vlast, ne dajući joj nimalo predaha.

U širokom registru emocija, neki od sagovornika otkrivaju i svoju privatnost, dileme, refleksivne izlete, kao da proveravaju svoje zaključke. U takvim delovima ovih razgovora Stošić pokazuje šta znači biti gospodin u novinarstvu; ne prekida sagovornika, svestan činjenice da čovek prepričava svoj život i da su sva pitanja koja je pripremio potpuno delegitimisana, nepotrebna. Takav je najbolji i najtužniji intervju, onaj koji otvara ovu knjigu, razgovor sa Izetom Sarajlićem. Legendarni Kiko imao je otvoren put iz srpske opsade grada, ali je, ipak, ostao sa svojim napaćenim sugrađanima. NJemu se, kao i mnogima, na najstrašniji način ponovio fašizam, kojem se suprotstavljao ljubavnim stihovima: „Bilo ih je 28. Bilo ih je pet hiljada i 28./ Bilo ih je više nego što je ikada u jednoj pjesmi bilo ljubavi./ Sad bi bili očevi. Sad ih više nema./ Mi koji smo po peronima jednog vijeka odbolovali samoće svih svjetskih Robinzona, mi koji smo nadživjeli tenkove i nikog nismo ubili, „mala velika moja, večeras ćemo za njih voljeti““.

U gomili pristojnog sveta među autorovim sagovornicima, naći ćemo i neke persone kojima tu, naizgled, nije mesto (Emir Kusturica, Dušan Kovačević), ali i belodanu pouku kako se razgovara sa neistomišljenicima. Kolege koje su čitale prve otiske gunđale su više za sebe, ali, ostalo je printano svedočanstvo. O sanjarenju, nacionalističkom romantizmu, ogoljenim lažima.

Zna Stošić šta će pitati Lazara Stojanovića, čoveka koji je tri godine robijao zbog filma „Plastični Isus“, Danisa Tanovića, Lordana Zafranovića, Šerbedžiju, Jiržija Mencla, Gorana Paskaljevića; u izbor napisa uvrstiće i ekskluzivu, intervju sa Enverom Petrovcijem, napravljen u vreme intervencije „NATO“. Veliki Predrag Matvejević govori o genocidu, o Prijedoru, Srebrenici, ali i svom Mostaru i „Starom mostu“, progonu Srba. Snagom poruke i teškom sudbinom izdvaja se Flora Brovina, lekarka i prosvetiteljka albanske žene koja je (Albanka) bila potopljena u neobuzdanom patrijarhatu. NJeno hapšenje i suđenje (osuđena je na 12 godina robije) „Danas“ je kontinuirano pratio, a Stošić je, nakon abolicije, otišao u njenu kuću u Prištini, da zanatski besprekorno prenese evropskoj javnosti šta se događalo sa najpoznatijom zarobljenicom u Evropi. U vreme kad se obnavlja teška, neshvatljiva „RTS matrica“ o Flori Brovini kao teroristkinji, dragoceni su njeno svedočanstvo i poruka: „Srbi ne mogu biti slobodni, ako nekoga drže u ropstvu“. Kakva žena, čitajmo ponovo.

Autor se dugo dvoumio oko večitog pitanja da li je novinski napis dobar za stvaranje nekakvog izbora, kompilacije, opravdavajući taj stav pretpostavkom da, ukoliko intervju nije pročitan kad je objavljen, nikakva korist od reprinta. Štivo, pak, koje nam je ponudio predstavlja neoborivu faktografiju, te osebujno svedočanstvo tragova koje ostavljaju značajni, ili bar interesantni ljudi.

Vrhunski novinarski posao, urednička posvećenost, izdavačka hrabrost i pronicljivost, to je zbirka „Na tuđim aerodromima“. Izdavački poduhvat koji znatno prevazilazi lokalne okvire i nagoveštava slične avanture.