Otkad postoje mediji, postoje i lažne vesti (VIDEO)

O ovoj pojavi govorili su novinari u kratkom filmu o lažnim vestima koji je pripremio Centar za antiautoritarne studije.

Lažne vesti nisu nov fenomen. U bivšim socijalističkim zemljama postojala su sedišta odakle su se plasirale ozbiljne lažne vesti. One su imale uticaj u svim sferama života, kako na političkom, tako i na ekonomskom planu. To su bile vesti o raznim političkim spletkama, državnim udarima, koje su izazivale veliku paniku.

„Moj dobar prijatelj i kolega, Sveta Raković, je u pravu kad kaže da ne postoje lažne vesti. Postoje vesti ili laž.“,  kaže novinarka Danasa i Novog magazina Jelka Jovanović.

Prvi korak ka demokratiji mora biti sloboda medija. Da bi postojala sloboda izbora, mora da postoji slobodan protok informacija. Ljudi moraju da raspolažu svim informacijama da bi mogli da razmisle svojom glavom i donesu sopstveni sud o nekoj temi, o tome kome će verovati, da li će glasati na izborima i za koga.

„Vi ste oduvek imali lažne vesti i one, kao što je poznato, imaju dva kraka. Jedno su propagandne vesti koje se svesno, namerno plasiraju u korist neke strane, a drugo su slučajne lažne vesti, dakle, nešto što je neproverena informacija koja se objavljuje.“, rekao je Aleksandar Milošević, novinar i urednik ekonomske rubrike „Danasa“.

Danas imamo situaciju u kojoj mediji postaju propagandno sredstvo raznih političkih partija. Vlasništvo u medijima više nije tajna. Vrlo lako možemo doći do saznanja ko je vlasnik određenog medija. Obično su ti ljudi u sprezi sa vladajućom strukturom, što znači da imamo partijsko vlasništvo nad medijima.

„Lažne vesti su jednostavno deo nekakvih propagandnih ratova, uglavnom nekakvih vladajućih struktura ili nekih moćnh grupa, koje pokušavaju da svoju verziju pojedinih događaja nature sebi interesantnoj publici.(…) Tačno je da otkad postoje mediji postoje i lažne vesti, postoji i propaganda, ali velika je razlika između medija i propagande. Mediji služe za informisanje javnosti, a propaganda za širenje laži.“, upućuje Safeta Biševac, novinarka i kolumnistkinja Danasa.

Vlast u Srbiji je uvek pokušavala da uzme medije u svoje ruke i u tome je najčešće uspevala. Ko god da je bio na vlasti imao je moć nad informacijama koje se plasiraju u javnost. Na taj način su se u medijima uvek nametali određeni stavovi i mišljenja koji su odgovarali vlasti u tom trenutku, umesto objektivne slike realnosti.

Propaganda u Srbiji danas postala je jako primetna. Ona je toliko brutalna da ne postoje mediji sa nacionalnom frekvencijom kod kojih možemo videti objektivno izveštavanje. U njima ne možemo čuti drugo mišljenje. Novinari se plaše da postave pitanje koje se nekom neće svideti i zbog kog će kasnije biti sankcionisani.

„Pomenuo sam televiziju. Mislim da je to čvorište, ono što se zovu nacionalne frekvencije i javni servis, to ništa ne valja, to je sve dno dna.“, navodi jedan od sagovornika u ovom filmu, novinar Božidar Andrejić.

Pritisci na novinare su uvek postojali i  novinarstvo u Srbiji nikada nije bilo na zavidnom nivou, međutim, danas se to uopšte ne prikriva. „Ova vlast je krenula da poseže za nekim prilično brutalnim metodama borbe protiv novinara sa kojima se ne slaže.“, rekao je novinar Aleksandar Milošević.

Propaganda danas i u vreme komunizma potpuno je drugačija. Danas je ona mnogo brutalnija i tvrđa, kako kaže urednica političke rubrike u Danasu Jasmina Lukač.

„U pogledu novinarstva i tema kojima smo se bavili, sadašnje novinarstvo je zaista na veoma strmoj nizlaznoj putanji.“, kaže novinar Božidar Andrejić.

Ono što se promenilo u odnosu vlasti prema medijima jeste to da više nemamo fizičke obračune sa novinarima, danas su više izraženi psihički i ekonomski pritisci. Da li su zbog toga novinari sada u boljoj poziciji nego ranije-veoma je diskutabilno. I danas su novinari zbog praćenja, obijanja kuća i ostalih pretnji u nimalo zavidnoj situaciji jer je jako teško izboriti se sa tom vrstom psihičkih pritisaka.

Jako bitan segment u medijima jeste ekonomska osnova. Mediji moraju imati svoj izvor finansiranja kako bi mogli da opstanu u moru konkurencije i kako bi mogli svojoj publici da pruže najbolji mogući kvalitet. Vladajuća struktura koristi svoju ekonomsku moć i vršeći pritiske na novinare stvara svet po svojoj volji. Ukoliko medij objavi nešto što ne odgovara ljudima na vrhu, vrlo brzo može da ostane bez oglašivača.

Svi treba da učestvuju u borbi protiv lažnih vesti. Novinari treba da se trude da plasiraju tačne i proverene informacije u javnost, na osnovu kojih će ljudi moći da donose važne životne odluke, bez da iko njima manipuliše. Sa druge strane, u vremenu društvenih mreža i moru informacija koje se svakodnevno plasiraju, građani treba da razlikuju lažne od pravih vesti i da uskrate klik lažnim vestima.

„Dakle, kada pročitate neki tekst, to je moj savet i za novinare, a i za sve čitaoce, uvek razmišljajte o tom tekstu i nikad ne verujte onome što ste pročitali bez da ste razmislili da li to za vas ima smisla ili nema, nema veze što piše u „Danasu“, na „RTS-u“, na „BBC-ju“ ili u „Informeru“ ili čemu god da vi verujete, uvek razmišljajte o tome i donesite svojom glavom odluku pa makar pogrešili“, zaključuje novinar Aleksandar Milošević.