Otkazan sastanak šest svetskih sila o Iranu

Rusija je, prema navodima agencija, ljuta zbog poziva Vašingtona da se Moskva kazni zbog intervencije u Gruziji prošlog meseca. Sastanak u Njujorku bio je planiran kako bi se razmotrila četvrta serija sankcija protiv Irana kako bi se naterao da odustane od nuklearnih aktivnosti. Predstavnici država UN razgovarali su juče i o globalnoj finansijskoj krizi, koja je intenzivirana nakon bankrotstva američke banke Liman braders. Francuski predsednik Nikola Sarkozi apelovao je na opsežne reforme međunarodnog finansijskog sistema da bi se svet zajednički uhvatio u koštac s gorućim problemima. U tom kontekstu, naglasio je neophodnost veće transparentnosti i kontrole rada banaka.

Prethodnog dana najveću pažnju svetske javnosti izazvalo je obraćanje lidera Irana Mahmuda Ahmadinedžada. Okosnica njegovog govora bile su optužbe na račun zapadnih sila i odbrana nuklearnog programa Teherana. Prema Ahmadinedžadovim rečima, Iranse zalaže za uspostavljanje dijaloga sa Zapadom, ali ne pristaje na „protivazakonite zahteve“. On je, takođe, digao glas protiv „iračkih okupatora“, aludirajući na SAD i NATO.

Posebnu pažnju Ahmadinedžad je posvetio Izraelu, jednom od najvećih rivala Irana. Iranski predsednik smatra da se „cionistički režim“ te države nalazi na rubu propasti. „Nema izlaza iz vrtloga koji su stvorili cionistički režim i njegovi pomagači“, kazao je. Njegov govor izazvao je osude proizraelskih grupa u SAD. Istoga dana američki predsednik obratio se liderima država UN. Buš je branio korake koje je preduzeo za vreme mandata, zbog čega su analitičari stekli utisak da ne žali ni zbog jednog postupka.

Predsednik SAD je naglasio da terorizam predstavlja zlo koje treba poraziti. On je kazao da globalne akcije nasilnih terorista predstavljaju pretnju još od osnivanja UN, pre 63 godine. „Poput ropstva i pirata, nema mesta terorizmu u savremenom svetu“. Prema njegovom mišljenju, u prethodnom periodu došlo je do preobražaja Iraka i Avganistana, od „režima koji su aktivno sponzorisali terorizam do demokratija koje se bore protiv terorizma“. On je, takođe, iskoristio priliku da osudi nedavne akcije Rusije u otcepljenoj gruzijskoj pokrajini Južnoj Osetiji.

Iako je Buš nastojao da prikaže svoju administraciju u što pozitivnijem svetlu, njegova vladavina smatra se jednom od najkontroverznijih u istoriji SAD. Štaviše, svetski analitičari smatraju da on nema mnogo razloga za ponos, budući da su talibani nedavno osnažili uticaj u Avganistanu, u Pakistanu je pogoršana bezbednosna situacija, a mirovni pregovori između Izraelaca i Palestinaca nisu dali opipljive rezultate.