Nakon pojedinih branilaca Predraga Koluvije, provladinih medija i Višeg tužilaštva u Beogradu interesovanje za Slobodana Milenkovića, inspektora odeljenja koje je otkrilo plantažu Jovanjica, po svemu sudeći, pokazala je i Bezbednosno-informativna agencija (BIA).
Kako u novom broju piše nedeljnik NIN Milenković je prošle nedelje primetio da ga prate sumnjive osobe, kao i pojedine automobile. On je brzom reakcijom savladao najbližu sumnjivu osobu, da bi pretresom ustanovio da ta osoba ima dokumenta BIA. Milenković je o ovome obavestio nadležne u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a pripadnika BIA koji ga je tajno pratio pustio.
Saznanja NIN-a potvrdio je i Milenkovićev pravni zastupnik, advokat Zdenko Tomanović koji je u saopštenju istakao da je nužno da BIA i MUP porodici inspektora Milenkovića, njegovim kolegama i javnosti daju odgovor da li praćenje inspektora policije ima veze sa informacijom o pripremi njegove likvidacije, kao i likvidacije šefa operative istog odeljenja Dušana Mitića, te da li je to povezano sa otkrivanjem Jovanjice i njihovom upornošću u potpunom rasvetljavanju tog projekta.
„Zbog postojanja informacije da je likvidacija Milenkovića i Mitića odlučena na visokom nivou bezbednosnih službi neophodan je i odgovor da li su pripadnici BIA pratili Milenkovića na osnovu odluke državnog organa ili se pak radi o privatnom aranžmanu službe i koja je svrha praćenja“, naveo je Tomanović.
Bezbednosno-informativna agencija nije u toku dana odgovorila na pitanja advokata Tomanovića, ali ni na pitanja koja im je povodom ovog slučaja poslao Danas.
Predrag Petrović, direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku pojašnjava da bi se za ocenu zakonitosti praćenja pripadnika MUP-a najpre morao utvrditi opseg mera koje su na snazi.
– Ukoliko je Milenković samo na merama tajnog praćenja, takvu odluku bi rešenjem mogao da donese direktor BIA. Međutim, to ni na koji način ne bi smela da bude diskreciona odluka direktora, već bi morale da postoje snažne indicije da Milenković predstavlja pretnju po bezbednost Republike ili da planira izvršenje kakvog krivičnog dela. Samo ispunjenjem tih pretpostavki postojala bi pravna mogućnost da direktor agencije izda takvu naredbu. Druga je stvar ukoliko primenjene mere podrazumevaju i neki vid nadgedanja komunikacije. U tom slučaju, nijedna takva mera ne bi smela da bude sprovedena bez izričitog odobrenja suda, navodi Petrović.
Posebno svetlo na praćenje Milenkovića baca nekoliko činjenica vezanih za slučaj Jovanjica. Podsetimo, Milenković i pripadnici njegovog odeljenja najzaslužniji su za otkrivanje plantaže Jovanjica na kojoj je prema tvrdnjama tužilaštva pronađeno oko 1,6 tona opojne droge kanabis. Otkriće ove plantaže je predstavljalo početnu tačku u istrazi koja je, za sada, rezultovala sa dve optužnice – Jovanjicu 1 i Jovanjicu 2. Po ovoj drugoj optužnici, koja se bavi operacijom obezbeđivanja plantaže, među okrivljenima se nalaze i dva pripadnika BIA – Aleksandar Tošić i Branislav Radosavljević.
Dodatno, predsednik Srbije je nedavno javno priznao da se doskorašnji direktor BIA Bratislav Gašić jednom prilikom i susreo sa Predragom Koluvijom, vlasnikom Jovanijce i prvookrivljenim po obe optužnice. Predsednik nije ponudio detalje sastanka, rekavši da o tome postoji službena beleška, te da je siguran da Gašić nije uradio ništa protivpravno. Gašić je nedavno imenovan na mesto ministra unutrašnjih poslova.
Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije i bivši predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti ističe da postoji više nelogičnosti vezanih za praćenje Slobodana Milenkovića.
– Ukoliko je neko službeno lice već predmet interesovanja, iz kog god razloga, ono se najpre sklanja sa dužnosti koju obavlja. Ne možete vi da tajno pratite nekoga, a da ga istovremeno ne sklonite sa pozicije načelnika beogradskog odeljenja za borbu protiv narkotika. Naprosto je praksa da se neko skloni na manje osetljivu poziciju, pa tek onda da se prema njemu primenjuju mere, navodi Stojanović
On dodaje da ništa manje nelogično nije ni uloga BIA u celoj akciji.
– Slobodan Milenković nije civil, on je službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova. Nema smisla da pripadnika policije nadgleda BIA, a ne MUP u kom je zaposlen. Ukoliko imaju neke indicije da je bio umešan u bilo koje krivično delo, to bi mogli da rade pripadnici Uprave kriminalističke policije i Sektor unutrašnje kontole. U policiji postoji Služba za specijalne istražne metode koja ima sve mogućnosti tajnog praćenja kojima raspolaže i BIA, ističe Stojanović napominjući da mu se čini očiglednim da je Milenković praćen jer je „kroz slučaj Jovanjica, otišao tamo gde mnogi drugi nisu smeli“.
Slobodan Milenković je bio nepoznat široj javnosti do hapšenja vlasnika Jovanjice u novembru 2019. godine. Odbrana Predraga Koluvije, koja je od samog početka suđenja dovodila u pitanje legalnost policijske akcije, je tvrdila kako su policijski inspektori na Jovanjici vršili pritisak na njihovog klijenta kako bi za operaciju proizvodnje marihuane okrivio brata predsednika Republike Andreja Vučića.
Slične teze su mogle ubrzo da se pročitaju i u pojednim provladinim medijima. Na te okolnosti Milenković je, kako su pisali mediji, u više navrata i poligrafski ispitivan u Sektoru unutrašnje kontrole.
Pod posebnim pritiskom se našao nakon što je bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović javno rekla da ima saznanja da Milenković „radi drogu“. Nakon toga je Više tužilaštvo u Beogradu pokrenulo predistražni postupak u okviru kog je Milenković u dva navrata saslušavan. Postupak je privremeno pauziran pošto je Milenkovićev branilac podneo ustavnu žalbu, tvrdeći da tužilaštvo i MUP svojim postupanjem ugrožavaju život Slobodana Milenkovića i njegovih saradnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.