Otkriven aparat za čitanje misli?

Naučnici su tek 2014. godini saopštili da su postigli pomak pravljenju uređaja koji bi čitao misli. U eksperimentu sprovedenom sa grupom studenata, naučnici Odeljenja za psihologiju i Instituta za neuorlogiju Univerziteta u Oregonu uspeli su čak i da utvrde pod kojim uglom stoji šipka koju su studenti zamišljali, kao i da predvide ko među grupom ispitanika ima najbolju kratkotrajnu memoriju.

Ovo su samo počeci otkrivanja potencijalno revolucionarne tehnike, koja se i danas razvija korak po korak. Ipak, čak 80 godina ranije, beogradski naučnik je tvrdio kako je oktio upravo takvu mašinu, o čemu je pisalo predratno Vreme 1. aprila 1938. godine. Mada je datum specifičan, nije se radilo o prvoaprilskoj šali – inženjer Stefan Petrović je zaista predao svoj patent Upravi za zaštitu industrijske svojine.

Novinar Vremena je posetio istraživača u njegovom domu Đušinoj ulici u Beogradu i u tekstu piše da u suterenu kuće naučnik ima celokupnu laboratoriju. Za većinu aparata je do tada znao samo mali broj Petrovićevih prijatelja jer je sve držao u velikoj tajnosti.

“Princip je vrlo prost. Poznato je da svaki čovek u svom telu nosi veliku količinu elektriciteta, koja iz njega zraču u vidu talasa… Ovi talasi, slično radiotalasima se šire nadaleko…valjda Vam je sada dalje jasno i možete da pretpostavite”, zagonetno je objasnio svoj “vrlo prost” izum za novine tada naučnik.

Ipak, novinar Vremena je dobio priliku da prisustvuje demonstraciji rada aparata. Naučnik je pozvao jednog mladića da mu bude ogledni “material”, ispred njegovog čela je spustio belu ploču od stakla.

“Uključio je aparat koji je počeo da bruji, zuji i podrhtava, a da okolo sve varniči”, nepoverljiv je reporter. “Nedugo zatim, ploča je počela da osvetljava, a na njoj se pojavili kolutovi, a naučnik je rekao mladiću da misli o svojoj kući i porodici. Odmah su se na ploči pojavili jasni obrisi kuće i njegove majke”.

Kako je novinar bio prilično skeptičan, dobio je priliku da on učestvuje. U tekstu tvrdi da su njegove misli u potpunosti bile prenešene na ploču. Oduševljeno piše o tome. Ipak, istorija dalje ovog entuzijastu nije upamtila, a ni njegov izum. Da je uređaj stvarno obavljao ono što je u ovom tekstu opisano, verovatno bi inženjera Petrovića uveliko slavili naučnici širom sveta, pa i sa Univerziteta u Oregonu.

Vreme od istog dana još piše i o novim mostovima koji su se planirali preko Save, kod Bosanske Gradiške i preko Tise kod Žablja, a za koje je trebalo izdvojiti 45,5 miliona dinara. Tu je i priča o 450 lađa koje su obnovljene te godine u jugoslovenskim brodogradilištima, ali i o tome kako beogradske kirajdžije traže povećanje kirija, kao i veće oporezivanje neizdatih stanova.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U elektronskoj dokumentaciji Narodne biblioteke i digitalnim arhivama Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ nema građe lista Pravda za 1. april. Nije poznato da li tog dana list nije izašao ili samo nije sačuvan elektronski. Zato ga u ovom tekstu ne prenosimo, kao što je uobičajeno svakog dana.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.