Otkrivena „božja čestica“?

Ukoliko se potvrdi da je čestica zaista Higsov bozon, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici. Takođe, to bi otvorilo put ka boljem razumevanju principa „velikog praska“ i nastanka univerzuma, pa čak i života.

„Uočili smo novu česticu, koja odgovara Hobsovom bozonu“, izjavio je generalni direktor CERN-a Rolf Hojer i dodao da ovo otkriće predstavlja istorijski kamen temeljac za dalja globalna istraživanja.

„Kao laik, rekao bih da smo uspeli, ali kao naučnik moram da kažem šta smo to otkrili“, kazao je on na konferenciji za novinare: „Otkrili smo bozon, ali sada treba da ustanovimo kakve je vrste taj bozon. To je otvoreno pitanje“, rekao je Hojer.

Osamdesetrogodišnji Piter Higs, naučnik koji je 1960-ih godina predvideo njeno postojanje i po kojem je čestica dobila naziv, sa suzama u očima je dočekao ovu vest. „Nisam očekivao da će se to dogoditi tokom mog života i smesta ću javiti porodici da rashladi šampanjac“, rekao je Higs.

Dve naučne ekipe CERN-a, okupljene oko Velikog hadronskog sudarača (LHC), radile su, nezavisno, na odvojenim projektima ATLAS i CNS, i došle do istih rezultata, koje su predstavile na seminaru u sedištu CERN-a kod Ženeve – obe su uočile novu česticu u okviru masenog spektra 125-126 gigaelektronvolta (GeV). „Otkrili smo novi bozon“, izjavio je Džo Inkandela, portparol CMS. „Ovo je preliminarni rezultat, ali verujemo da ima veoma čvrste osnove“, rekao je Inkandela i dodao da su obrađeni podaci koji se odnose na masu čestice na 125.3 gigaelektronvolta (GeV) i da izmereni signal dostiže nivo poverenja od pet sigma, odnosno 99,999 odsto verovatnoće. „Svakako da je reč o novoj čestici. Znamo da ona mora biti bozon, i to najteži bozon koji je ikada otkriven“, kazao je Inkandela.

Fabijola Đanoti, predstavnica za štampu ekipe ATLAS, izjavila je da je analiza mernih podataka ukazala na postojanje nove čestice, na nivou poverenja pet sigma, što znači da mogućnost da su obe ekipe pogrešile iznosi 0,00006 odsto.Đanotijeva je dodala da za ova otkrića treba zahvaliti trudu više hiljada ljudi i izuzetnim performansama superakceleratora LHC, vrednog 10 milijardi dolara. I Inkandela i Đanotijeva su naglasili da je potrebno obaviti još dosta analiza, dok bi rezultati zvanično trebalo da budu objavljeni krajem jula. „Ovo je tek početak. Čeka nas još mnogo toga“, zaključila je Đanotijeva.

Hipotetična elementarna čestica

Higsov bozon je hipotetična elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu, a fotoni svetlosti ne. Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa velikog praska i nastanka univerzuma, pa čak i života. Teoriju o postojanju ovog bozona postavio je još 1964. škotski Fizičar Peter Ver Higs sa Univerziteta u Edinburgu, ali ona do danas nije bila eksperimentalno dokazana.

I naučnici iz Srbije u naučnom podvigu

Šef tima Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ u CERN-u dr Ivanka Božović Jelisavčić je u izjavi Tanjugu koju prenose mediji potvrdila da je nova čestica „uhvaćena“ u dva dektora na velikom sudaraču čestica koji se nalazi u kružnom tunelu ispod Ženeve. „U ovom trenutku možemo sa velikom verovatnoćom reći da je tzv. božja čestica ili Higsov bozon ostavila svoj eksperimentalni potpis u dva detektora velikog hadronskog kolajdera – ATLAS i CMS – rekla je Božović Jelisavčić i dodala da u timovima koji rade na ta dva detektora ima naučnika iz Srbije, četvoro iz Vinče i grupa sa Fizičkog fakulteta i grupa iz Instituta za fiziku. To je ukupno oko 15 ljudi iz Srbije, kazala je Božović Jelisavčić.