Na srednjeatlantskom grebenu pronađena su dva otvora iz kojih kulja voda gušća od pare, a lakša od svog tečnog stanja, sposobna da efikasno ispira metale i druge sastojke iz stijena.
„To je voda, ali ne onakva kakvu znamo“, izjavila je geohemičarka Andrea Košinski sa Univerziteta Jakobs u Bremenu, koja je pronašla ove izvore. Na dubini većoj od tri kilometra, smještena na ogromnom mjehuru od magme, nalazi se najvrelija voda ikada otkrivena na Zemlji. Košinski kaže da je to nešto između gasa i tečnosti, a moglo bi da pruži prvi uvid u postupak ispiranja iz Zemljine utrobe i ispuštanja u okeane suštinskih minerala i hranljivih materija, poput zlata, bakra i gvožđa. Neobična tečnost ključa i isparava se s porastom temperature i pritiska.
Ukoliko oba faktora pređu kritičnu tačku, dešava se nešto neobično: gasno i tečno stanje stope se u nesvakidašnju tečnost, gušću od pare, a lakšu od tečne vode.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
