Otkriveno 11 nepoznatih autohtonih sorti vinove loze u srpskim vinogorjima

Globalizacija tržišta vina i klimatske promene su poslednjih decenija promovisale intenzivniju karakterizaciju i očuvanje genetskih resursa vinove loze u tradicionalnim vinogradarskim područjima, favorizujući autohtone, odnosno lokalne sorte.

Studiju o genomskoj karakterizaciji starih sorti vinove loze u Srbiji i utvrđivanje njihove autohtonosti je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kroz projekat “Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“.

Neki od rezultata ovog projekta biće predstavljeni u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 27. septembra u 10 sati, na skupu na kome će predavanje održati prof. dr Hoze Martinez Zapater, direktor Instituta za vino i vinovu lozu u Logronju (Španija).

U projektu je analizirano 163 odabrana uzorka starih sorti vinovih loza iz najznačajnijih vinogorja u Srbiji (Župa, Toplica, Negotinska Krajina, Šumadija i Vojvodina).

Primenom SSR i SNP markera identifikovano je 60 različitih genetičkih profila, odnosno 49 različitih sorti, većinom autohtonih za Srbiju i ostale Balkanske zemlje.

Otkriveno je 11 nepoznatih starih autohtonih sorti u istraživanim vinogorjima, koje su uglavnom na ivici nestanka.
Genetički profili navedenih sorti ne odgovaraju nijednoj poznatoj sorti u međunarodnim bazama podataka (VIVC i ICVV).

Na primer, neke od tih otkrivenih sorti su slične Prokupcu i Bagrini, a neke su potpuno nepoznate.

Analiza porekla autohtonih sorti pokazuje prvi stepen srodstva sa drugim lokalnim sortama u Srbiji i regionu, što ukazuje da lokalni genetički resursi značajno utiču na tekuću raznovrsnost srpskih sorti vinovih loza.

Takođe su analizirana 103 herbarska primerka vinovih loza iz perioda 1812-1824. koje su se gajile na Fruškoj Gori i okolini (herbarijum Andreja Volnog, Gimnazije u Sremskim Karlovcima).

Od 68 uzoraka za koje je ekstrahovan DNK i amplifikovani mikrosatelitski markeri, 41 nije mogao biti identifikovan u prethodno navedenim bazama podataka, dok su ostali odgovarali trenutno gajenim balkanskim i srpskim sortama, navodi se u studiji.

Cilj genetičkih analiza herbarskog materijala i uzoraka prikupljenih iz starih vinograda (50 godina i starijih) je utvrđivanje istorije i evolucije gajenja vinove loze u Srbiji i utvrđivanja porekla današnjih sorti vinovih loza na teritoriji Srbije, a što će pomoći u pisanju zanimljivog poglavlja o istoriji srpskog vinogradarstva.

Učesnici projekta

Institucija koordinator projekta je Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu (Miodrag Grbić, Željko Tomanović, Aneta Sabovljević), uz učešće Instituta za vino i vinovu lozu Univerziteta u La Riohi, Španija (Hoze Martinez Zapater i Havier Ibanjez), Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu (Miroslav Nikolić), Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu (Slavica Todić) i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (Dragoslav Ivanišević). U istraživanjima je učestvovala i Milica Rat sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu).