Otkriveno spomen obeležje žrtvama martovskog pogroma u Gračanici, na akademiji govorio vladika Teodosije

Nakon parastosa u crkvi, sveštenstvo, predstavnici institucija i građani položili su bele ruže na instalaciji posvećenoj nestalim licima na Kosovu.

Potom je, javlja KiM Radio, u dvorištu Doma kulture otkriveno spomen obeležje posvećeno srpskim žrtvama nastradalim tokom martovskog pogroma 2004. godine, rad vajara Branislava Ristića.

„Ovaj kamen sa srpske Šar planine simbol je snage, jačine i opstajanja srpskog naroda na ovim prostorima, simbol je snage našeg naroda da izdrži teška vremena i golgotu koju godinama prolazi, ali je i simbol nekažnjenog zločina već dvadeset godina. Ove žrtve i njihove porodice očekuju da se njihove ubice konačno privedu pred lice pravde“, rekla je Dušica Nikolić, zamenica direktora Kancelarije za KiM.

Okupljenima se obratio i Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtva genocida u Beogradu.

Cilj 17. marta 2004. godine bio je da se izbrišu vekovi našeg postojanja, a stanovništvo protera, rekao je episkop raško-prizrenski Teodosije na svečanoj akademiji u Domu kulture Gračanica povodom 20 godina od martovskog pogroma, prenosi Kosovo online.

Episkop raško-prizrenski vladika teodosije rekao je da je martovksi pogrom najveće nasilje kosovskih albanskih esktremista po završetku oružanog sukoba 1999. godine do danas gde su u većini slučajeva stradali stari i nemoćni ljudi koji su bili brutalno proterani iz svojih domova, kao i da su stradale svetinje i kuće srpskih domaćina.

„Martovksi pogrom je duboko urezan u srpsko kolektivno pamćenje kao jedan od najtužnijih trenutaka naše novije istorije. Ta dva dana, 17. i 18. marta gorele su naše crkve i manastiri koji su vekovima preživeli razne ratove i nedaća, a sa svih strana su stizale vesti o zlodelima koja su učinjena nad našim nevinim narodom, monaštvom i sveštenstvom“, rekao je vladika.

Vladika je rekao da je „cilj bio da se izbrišu vekovi našeg postojanja i da se stanovništvo zauvek protera sa svojih ognjišta“.

„Teško je videti da uoči obeležavanja ove godišnjice, oni koji danas drže vlast u Prištini, ovakav zločin koji je jasno i nedvosmisleno osudio čitav svet, karakterišu kao nasilje Srba nad mirnim albanskim demonstrantima zloupotrebljavajući time nesrećno stradale troje albanske dece u reci kao opravdanje za kasnije počinjena zlodela“, rekao je vladika.

Istakao je da poslednjih dana dolaze neodgovorne izjave iz Prištine, koje su crtanje mete Srbima i poziv na nasilje.

„Suština pomirenja jeste da osetimo stradanje drugih i jedni drugima pružimo ruku pomirenja. Za nas KiM ne treba da predstavlja samo geografski prostor jednog naroda, već mesto na kome treba omogućiti i život drugim ljudima sa kojim želimo da živimo u miru i međusobnom poštovanju“, rekao je vladika.

Pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Vlade Republike Srbije Milena Parlić kazala je da je danas kosovske junačke rane najviše peku.

Načelnik Kosovskog okruga Srđan Popović istakao je da se navršilo 20 godina od dana koji je ostavio najteže ožiljke srpskom narodu.

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek podsetio je da za pogrom 17. marta 2004. još niko nije odgovarao.