Otkud zamenik gradonačelnika u Kriznom štabu, kad nije deo tog tela?

Goran Vesić često je tokom prethodnih meseci prisustvovao sednicama Kriznog štaba, javno se protivio odlukama o zatvaranju ugostitelja i tržnih centara, povremeno je i pre epidemiologa i saopštenja Vlade najavljivao koje će nove mere biti donete, potanko objašnjavajući epidemiološku situaciju.

Međutim Goran Vesić nije član Kriznog štaba. To je donekle potvrdila premijerka Ana Brnabić („ne znam da li je on (Vesić) član ili dolazi po pozivu, kako bih tražila ostavku i izbacila ga iz Kriznog štaba ako on nije član Kriznog štaba… nekada dolazi Vesić, nekada gradonačelnik Radojičić“), a isto se može vidite u Odluci o obrazovanju Kriznog štaba, iz oktobra prošle godine.

U ovom dokumentu navedeni su poimenice članovi, među njima se nalazi gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, ali ne i njegov zamenik. Istovremeno, u ovoj odluci stoji i da „Krizni štab može angažovati stručna lica radi izvršenja zadataka zbog kojih je obrazovan“, što bi moglo da objasni prisustvo Gorana Vesića „po pozivu“.

Pravnica Katarina Golubović, predsednica Jukoma, objašnjava da po Zakonu o planskom sistemu prilikom donošenja odluka o javnim politikama mogu se na sednice tela pozvati i osobe koje nisu njihovi članovi, ali da u tom slučaju oni ne učestvuju u donošenju odluka.

– Zakon o planskom sistemu reguliše proces učešća i donošenja odluka u planiranju javnih politika. Često se dešava da ja ili moje kolege prisustvujemo sastancima radnih grupa na kojima iznosimo svoje mišljenje i stavove, ali nemamo pravo odlučivanja, kaže Golubović.

A upravo je pitanje u kolikoj meri je Goran Vesić učestvovao u donošenju odluka, i koliko je zapravo precizna slika da je njegov glas često nadjačavao stavove lekara iz kovid zona i onih iz samog Kriznog štaba.

Politikolog Boban Stojanović smatra da nijedna odluka koju je Krizni štab do sada doneo ne bi mogla da postoji bez saglasnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao što ni uloga koju je Vesić zauzeo u tom telu ne bi bila moguća bez aminovanja predsednika.

– Prethodnih meseci Vesić je objavljivao odluke Kriznog štaba pre lekara ili same Vlade, I to najčešće kada su se one odnosile na popuštanje mera. Tako je on postao neka vrsta „dobrog policajca“ spram lekara koji su loši policajci, jer upozoravaju na opasnost, kaže Stojanović.

On ističe da veruje da je sam „Goran Vesić pustio u javnost snimak sa te proslave, a sve u sklopu pripreme kampanje za beogradske izbore, odnosno pokušaja da postane prijemčiv određenim ciljnim grupama“.

– I to pre svega onima kojima, na primer, nije jasno zašto ne može u restoranu da bude 30 ljudi, a u prodavnici recimo može da bude duplo više. On tako za jedan deo javnosti, ugostitelje na primer ili zaposlene u tržnim centrima, počinje da deluje kao „glas razuma“, a ne kao onaj koji je raskopao celu Skadarliju, kaže Stojanović.

Među onima koji su zatražili ostavku Vesića na mesto člana Kriznog štaba i mesto zamenika gradonačelnika Beograda je I Skupština slobodne Srbije. Član ove organizacije epidemiolog Zoran Radovanović kaže da je jasno da je Goran Vesić prisustvovao sednicama Kriznog štaba kao predstavnik Beograda, i da zbog svog prisustva na proslavi u jeku pandemije mora da snosi odgovornost.

– Vesić je u javnosti glasnogovornik pitanja koja se odnose na ekonomiju i bitan faktor u konstantnom preganjanju sa stručnim delom Kriznog štaba oko mera koje treba da budu na snazi. Svojim zastupanjem ekonomskih interesa, mada su to u stvari najčešće bili interesi vlasnika noćnih klubova, bogataša povezanih sa SNS-om, on je vršio pritisak na lekare, kaže Radovanović.

Osvrćući se na izvinjenje Gorana Vesića, koji je između ostalog rekao da se nije dugo zadržao na proslavi te da je otišao čim je došla muzika, Radovanović kaže da je takvo izvinjenje „vađenje kakvo bi se moglo čuti od učenika petog razreda“.

– Prisustvom na toj proslavi pokazao je da ne poštuje mere u čijem je donošenju sam učestvovao i zato mora da snosi odgovornost, zaključuje Radovanović.

Kako u svetu prolaze neodgovorni?

I iz sveta dolaze primeri da političari na vlasti krše protivepidemijske mere. Za razliku od Srbije, oni međutim bivaju kažnjeni. Tako je juče objavljeno da je norveška premijerka Erna Solberg novčano kažnjena sa malo više od 1.700 evra jer je prisustvovala proslavi na kojoj je bilo 13 osoba, dok su mere zabranjivale okupljanje više od deset. Premijerka je juče kazala da će kaznu platiti, izvinivši se još jednom dok je policija saopštila da iako u većini sličnih slučajeva ne izriče kazne, ovoga puta će to uraditi jer je premijerka bila nosilac vladinih mera.