Foto: M. P.Kroz Zrenjanin protiče Begej ali ga građani odavno ne doživljavaju kao reku, jer je postao otpadni kanal. Sve što iz zrenjaninskih kupatila ode u kanalizaciju završava u reci.
U to se Zrenjaninci uvere svakog proleća kad dođe do naglog otapanja snega na Karpatima, pa prevodnica kod Stajićeva bude zatvorena. Begej tada stoji, dobije crnu boju i smrdi neopisivo. Slično je i leti. Nekada je Begej zagađivala jaka industrija, danas dominantno otpadne vode jer grad nema kolektor za obradu otpadnih voda, u šta spada i kanalizacija.
O ovom problemu se razmišlja godinama, preduzimane su inicijative, započinjani projekti ali tek kada reka “zasmrdi” građani saznaju dokle se stiglo.
– Vlada Srbije je odobrila predlog projekta javno–privatnog partnerstva za projektovanje, izgradnju i upravljanje postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji Zrenjanina, koji je podnela naša lokalna samouprava.
Puno je kompanija koje su zainteresovane da uđu u ovaj projekat zajedno sa Gradom Zrenjaninom, i na nama je da sada izaberemo najboljeg partnera – rekao je pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić prošle godine u aprilu, kada je reka smrdela.
Problemi sa zagađenjem Begeja sežu u desetleća za nama, najveći problem bilo je industrijsko zagađenje u rumunskom i srpskom delu Banata, koje je uticalo na stvaranje mulja. Zahvaljujući Eu projektu čišćenja reke rumunska strana obezbedila je da se smanji zagađenje na njenoj teritoriji, a taj posao sada je preostao našoj državi. Preduzeće Vode Vojvodine dobilo je preko istog Eu projekta prva sredstva koje treba da budu upotrebljena u ovu svrhu. Kako kažu, stanje reke najkritičnije je kod Zrenjanina a jedini način da ovaj problem bude trajno rešen jeste izgradnja prečistača za otpadne vode, poručuju iz Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine.
Stiglo proleće
Kada je vodostaj visok, kada Tisa ne može da primi vodu iz kanala Begej a pre svega jer Zrenjanin nema prečistač otpadnih voda, nastaju problemi.
– Vodom plivaju fekalije, smrad je nepodnošljiv a naročito pogađana nas koji smo u blizini reke. Ovaj komunalni problem mora da se reši. Zrenjaninu je pod hitno potreban prečistač – stav je Krune Mihajlović.
Zrenjaninka Zorica Medić, kaže da ne otvaraju prozore kada reka stagnira.
-To je nepodnošljiv smrad, naročito noću. Mora se naći novac za ovaj problem – kaže Zorica Medić.
Građani odavno traže rešavanje problema sa Begejom, kako bi reka povratila svoja svojstva.
Klasifikacija vode
Begej, kao najveća leva pritoka Tise u Vojvodini, svrstava se u najzagađenije reke Srbije. Zbog stepena zagađenja begejska voda je klasifikovana u četvrtu kategoriju, što znači da je reč o vodi zagađenoj preko maksimalno dozvoljene koncentracije i privredno potpuno neupotrebljivoj, sem za plovidbu.
Permanentno industrijsko zagađenje uticalo je na povećanje mulja, zbog čega se vremenom smanjivao rečni saobraćaj. O kuvanju riblje čorbe sa rečnom vodom može se još samo u pesmi čuti, a samo oni smeli usuđuju se da love ribu. Analize ne ostavljaju ni malo prostora lažnoj nadi o kvalitetu begejske vode.
Reka se može koristiti u sportske i rekreativne namene ali je njen stepen zagađenja toliki da se voda iz Begeja može svrstati samo u nekvalitetne. Povećana koncentracija fosfata, amonijaka, teških metala i masnoće samo su neki od hemijskih i bakterioloških nalaza.
Od potoka do reke
Begej izvire u Krašovskim planinama, kod Pojane Ruskaj u Rumuniji, na 1.135 metara nadmorske visine i više liči na potok. Ukupna dužina Begeja je 244 kilometra, od čega je 75 kilometara kroz Srbiju. U delu od ušća Begeja u Tisu, negde oko 120. kilometra, do Temišvara kanalisan je još u 19. veku. Kasnije je izvršena rekonstrukcija izgradnjom hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Prosečeni su meandri kod Kleka i korito je ispravljeno i skraćeno za 10 kilometara.
Zastarele brodske prevodnice kod Knićanina i Ečke zamenila je veća, ona kod Stajićeva. Postoji i Stari Begej, prirodni vodotok koji je kanalisan u periodu od 1886. do 1897. godine počev od rumunskog sela Sakalaza do ušća u plovni Begej kod Kleka.
Dužina Starog Begeja je 138 kilometara, od čega je u Srbiji 37 kilometara. Pravolinijsko korito Starog Begeja udaljeno je oko četiri kilometra od plovnog Begeja. Sam Begej kao i plovni Begej spojeni su, preko Tise i Dunava, sa mrežom puteva Dunavskog sliva sve do Regensburga. Odatle, kanalom Rajna-Majna-Dunav dolazi se do zapadnoevropskih pristaništa.
Prokopavanjem kanala Plovni Begej, pre devedeset godina, svojevremeno je godišnje transportovano do 500.000 tona robe između zrenjaninskog i temišvarskog regiona. Šezdesetih godina privredni saobraćaj se postepeno smanjivao, a sada jedva da postoji. Transport robe u uslovima zamuljenog rečnog korita i zaraslog kanala, prema mišljenju stručnjaka, izgubio je smisao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
