Otpora će biti sve više, jer vlast gazi volju građana 1

Iz Niša uvek sve kreće!, umeju da kažu Nišlije, onako „punih usta“, još od protesta zbog krađe na lokalnim izborima 1996. godine, koji su počeli tu, a potom se proširili na čitavu Srbiju.

„Iš iz Niš“, poručuju takođe oni centralnim vlastima i na građanskim protestima koji se sada organizuju zbog namere države da besplatno preuzme vlasništvo i upravljanje nad gradskim aerodromom „Konstantin Veliki“.

Mada je činjenica da je Niš grad u kojem, za razliku od brojnih drugih mesta u anomičnoj Srbiji, doista ima protestnih „talasanja“, biće da su ovakve, „drčne“ i lokalpatriotske poruke, ipak, pretenciozne, protesti ne baš žestoki, a Nišlije – kao i svi drugi ovdašnji građani – prilično trpeljivi ljudi. Aktuelni protesti su šaroliki, sa različitim motivima i „temama“, bez kontinuiteta, međusobno prilično nepovezani i nedovoljno masovni. Neki traju godinama, a pojedini su „ad hok“ okupljanja. Organizuju ih uglavnom građanske inicijative, pokreti i udruženja, dok se opozicija tek stidljivo pomalja, izbegavajući prve redove, poput svakog „samozvanog“ gosta.

Najaktuelniji među njima su, svakako, protesti protiv besplatnog ustupanja osnivačkih prava, kompletne imovine, licenci i sertifikata Aerodroma „Konstantin Veliki“ Republici, što je 30. marta odlučilo Gradsko veće, na preporuku Vlade Srbije. Organizuje ih novoformirana i neformalna Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“, a osnovni zahtev upućen je odbornicima Skupštine grada, pre svega onima iz vlasti – ne glasajte za „predaju“ aerodroma Republici. Skupština grada sa ovom temom još nije održana, iako je bila najavljivana još za 10. april.

Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“ ogradila se od „pomoći“ opozicije u organizovanju okupljanja, poručujući da je „građanski protest veći i od vlasti i od opozicije“. Niški aerodrom je, pritom, uspeo da uradi ono što mnoge teme nisu – „ujedinio“ je deset političkih stranaka i pokreta u takozvanu Udruženu opoziciju Niša. Ovako okupljena opozicija podržava građanske proteste, a pri tom se zalaže za održavanje referenduma o aerodromu, povodom kojeg Inicijativa ima rezerve.

– Mislim da ne postoji jedna „crvena linija“ ispod koje građani ne idu, već mnoštvo njih. U slučaju niškog aerodroma čini mi se da je presudno bilo to što je režim na izuzetno nepromišljen i bahat način ponizio Niš, i time razjario već dugo tinjajući bes Nišlija zbog centralizacije. U slučaju Savamale u pitanju je opet bila bahatost, ovog puta u kombinaciji sa nasiljem i bezočnim ugrožavanjem sigurnosti i imovine građana, a tu je opet i povređeno dostojanstvo Beograđana, čiji se grad preko noći preoblikuje, uprkos njihovom protivljenju. U slučaju koji postaje sve aktuelniji – najavljenoj izgradnji mini-hidroelektrana na Staroj planini u parku prirode, u pitanju je narušavanje nečega sa čime se stanovnici ovog kraja duboko identifikuju – njihovog kraja, prirode, načina života, kaže za Danas Rastislav Dinić, aktivista Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša (UPSS).

Ovaj pokret je organizovao niz „komunalnih“ protesta, koje su pre tri godine isprovocirali „naduvani“ računi za daljinsko grejanje. „Meta“ protestnih okupljanja bili su Gradska toplana, EPS, Parking servis, Objedinjena naplata, kao i lokalna vlast, a njihov moto: „komunalna politika je suviše ozbiljna stvar da bi bila prepuštena isključivo političarima“.

Osim protesta, UPSS je pokretao niz drugih inicijativa, akcija, sudskih i drugih postupaka, te organizovao tribine na različite teme koje „dotiču građane“- od nenamenskog trošenja budžeta, preko izmena zakonske regulative o stanovanju, do korupcije javne vlasti. Za sada su uspeli da isposluju nešto nižu cenu daljinskog grejanja, „praznu stolicu“ u Gradskoj toplani, izvesne pomake u postupanju EPS-a u korist potrošača kojima je isključena struja…

UPSS je, takođe, bio inicijator formiranja Građanskog fronta, u kojem su između ostalih Lokalni front Kraljevo, Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“, Pokret „Podrži RTV“ i Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Sada je i kolektivni član Inicijative „Ne damo niški aerodrom“.

Rastislav Dinić ocenjuje da je veoma bitno „za izgradnju organizovanijeg otpora na nacionalnom nivou uvideti da u svakom od ovih primera režim gazi volju i interese svojih građana za interese stranog kapitala“.

– Ovakvih slučajeva će biti sve više u periodu koji nas očekuje – ministarka Zorana Mihajlović već najavljuje veliki broj novih „javno-privatnih partnerstava“ i otpora će biti sve više. Da bi on bio uspešan, ključno je prepoznati ono što povezuje sve ove borbe i stvoriti zajednički front“, zaključuje on.

Ipak, ukoliko je suditi po dužini protesta, građane Niša najviše su „dotakle“ neizmirena dugovanja države prema njima. Bivši radnici propalih društvenih preduzeća u Nišu okupljaju se jednom sedmično ispred Gradske kuće, u kojoj su kabineti gradonačelnika i gradskih većina, još od sredine 2009. godine. Od ove godine pridružili su im se vojni rezervisti iz rata na Kosovu i Metohiji 1999. Bivši radnici društvenih preduzeća koja su nakon neuspešnih privatizacija i restruktuiranja otišla u stečaj, a kojih je oko 9.000, i kojima se na ime zaostalih zarada duguje najmanje oko 4,5 milijardi dinara, zahtevaju isplatu zaostalih zarada i doprinosa, kao i realizaciju socijalnog programa. Vojni rezervisti traže isplatu zaostalih ratnih dnevnica, donošenje Zakona o ratnim veteranima, te dodelu nacionalnih penzija i priznanja.

Prazna obećanja radnicima

Aleksandar Vučić, tadašnji premijer, i ministar privrede Goran Knežević su oktobra 2016. godine, kada je Vlada Srbije radno boravila u Nišu, obećali da će ovim radnicima do kraja te godine biti isplaćene zaostale zarade, a nešto kasnije to biti učinjeno i u ostalim gradovima. Ministar Knežević je tvrdio da u budžetu „ima para“ za tu namenu. Od tada isplata nije počela, a većina bivših radnika u Nišu dobila je samo jednokratnu socijalnu pomoć u visini minimalca. Vučić je nekoliko meseci kasnije kazao da para za njih ipak – nema, a da će isplata onoga što su davno zaradili ići „u skladu sa mogućnostima“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari