"Otrovna čajanka" neće izazvati krizu

Britanske vlasti su dugo sumnjale da je ubistvo Litvinjenka, navodi se u komentaru, šoljom čaja sa dodatkom radioaktivnog izotopa, polonijuma 210,bilo operacija koju je organizovala ruska država, a sprovela je dvojica agenata. „Ali zvanična istraga duga godinu dana sada je šokantno zaključila da je gospodin Putin vrlo izgledno igrao odlučujuću ulogu. Optužba je odmah poremetila odnose Londona i Moskve i podstakla ljutita poricanja u Kremlju“, ističe list u tekstu pod naslovom „Gospodin Putin i otrovna londonska čajanka“.

Izveštaj na 328 strana koji je dala istraga, primećuje se u komentaru, „ne nudi neposredne dokaze o krivici g. Putina“ ali govori o „snažnom dokazu sticaja okolnosti“ o odgovornosti Kremlja za smrt „g. Litvinjenka koji je pobegao iz Rusije i postao građanin Britanije, gde je bio neumoran kritičar Kremlja i posebno g. Putina“.

„Gospodin Litvinjenko je umro 22 dana pošto je popio zeleni čaj iz šolje u koju je dodan polonijum 210 – retka supstanca za koju nije poznato da je dostupna mimo vladinog nuklearnog reaktora – u društvu dvojice ruskih agenata sa kojima se sreo u Pajn baru hotela Milenijum u Londonu. Kremlj je odbio britanske zahteve da njih dvojica budu izručena kao osumnjičeni za ubistvo“, navodi Njujork tajms.

„Šef istrage Robert Oven, penzionisani sudija Vrhovnog suda, naveo je da su tajna obaveštajna svedočenja prikupljena na privatnim sastancima vodila njegovom zaključku da su 'pripadnici Putinove administracije, uključujući i samog predsednika' i Nikolaj Patrušev, šef špijunske službe Kremlja,imali 'snažne motive' da pokrenu akciju protiv g. Litvinjenka, u šta spada i njegovo ubistvo. Dalje, sudija Oven je utvrdio da je postojala „nesumnjiva personalna dimenzija“ za neprijateljstvo između g. Putina i g. Litvinjenka čije su više puta ponavljane denuncijacije ruskog lidera obuhvatale i optužbe za pedofiliju“, kaže se u komentaru.

List zaključuje da je malo mesta sumnjama da su dvojica agenata iz Rusije bila poslana da „posete“ Litvinjenka i da su oni nosili fatalnu dozu polonijuma, dodajući da je sudija Oven utvrdio da su oni „delovali u ime drugih kada su otrovali g. Litvinjenka“.

Stiče se utisak da je komentator skeptičan kada je reč o mogućem uticaju britanskih nalaza na međunarodne odnose, odnosno na mogućnost da oni prouzrokuju novo zaoštravanje zapadne politike prema Rusiji. Podseća se da je britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej izjavila kako će „slučaj Litvinjenko“ sa Putinom biti potegnut prvom prilikom i kako su ruske diplomate izjavile da će optužbe samo nauditi odnosima Rusije sa Britanijom.

Ističe se i kako je britanski premijer Dejvid Kameron izjavio da London nema izbora i da sa Rusijom mora imati „neku vrstu odnosa“ zbog krize u Siriji; citira se i Krispin Blant, spoljnopolitički kadar torijevaca: „U celom svetu imamo posla sa neprijatnim partnerima. To je deo diplomatske nužnosti“.

„G. Putin je napravio odvratan bilans u oblasti pravde i ljudskih prava, što prirodno pojačava sumnje da je lako mogao biti umešan u ubistvo. Na samom kraju, londonska istraga, koliko god je poricali u Kremlju, može poslužiti kao upozorenje ruskom lideru da popravi svoju reputaciju zbog zloglasnih intriga u inostranstvu“, zaključuje Njujork tajms.