Otuđeni u svojoj zemlji

Jedan od sagovornika kaže da je „posle 27 godina rada ostao bez posla i da sada nema gde da radi“ i dodaje da bi „novinari trebalo češće da dođu i vide kako se ovde živi“. Pokazuje na malu kuću pored džamije, okruženu smećem i objašnjava da u njoj živi oko 50 Roma. Na tabli pored nje prevodi natpis na albanskom na kome piše da „ne treba bacati smeće“, ali tvrdi da to niko ne poštuje. Ljudi su srdačni i žele da razgovaraju o svojim problemima. Srećni su što ih neko posećuje, jer kažu, to se retko dešava, i žele da se piše o njima.

Ispred Doma kuture opet deponija đubreta. Na ulicama mnogo dece, neka od njih i prose. Fudbal igraju ispred zgrade opštine u centru, jer nemaju sportsku halu. Kafića ima, sa daleko nižim cenama nego u prestonici, ali nisu previše posećeni. Na ulicama Bujanovca prolaznici dobacuju „Dobrodošli, ali otkud vi kod nas seljaka? Razočaraćete se.“

Stariji građani se ne sećaju kada je poslednji put organizovana pozorišna predstava, a većina mladih nikad nije bila u pozorištu. Trupa iz južne Afrike sa holivudskim rediteljem Majklom Lezakom na čelu održala je u vreme posete beogradskih novinara u bujanovačkom Domu kulture predstavu „Istina u prevodu“. Sala je bila puna, a u publici se moglo čuti iznenađenje da je neko uopšte došao u Bujanovac da održi predstavu.

Gazmend Selmani studira pravo u Tetovu i živi u Preševu. Kaže da želi „da ostane tu i pomogne u razvoju svoje sredine“.

– Najveći problem je nezaposlenost. Oko 85 odsto mladih na studije odlaze na Kosovo i Tetovo u Makedoniji, ali kada se vrate nemaju gde da rade – kaže Selmani. Ističe da oko četiri petine mladih iz Preševa i Bujanovca nikad nisu bili u Beogradu. Kako objašnjava, između lokalnih i državnih vlasti „postoji zid“, a i „ljudi u Beogradu uglavnom nisu zainteresovani da saznaju kako se živi u nerazvijenim gradovima na jugu Srbije“. Vladi Srbije nedostaje politička volja za integraciju Albanaca, kao da postoji samo Beograd – kaže on i dodaje da Srbiju oseća kao svoju zemlju, ali da nije siguran da je „to slučaj i sa njegovim vršnjacima“.

Visar Mehmeti završio je Pravni fakultet u Tetovu i radi kao koordinator Omladinskog centra Inicijative mladih u Preševu. Obišao je celu Evropu, a u Beogradu je prvi put bio pre dve godine. Kaže da mu i dalje, kada dođe u glavni grad, nije prijatno da kaže odakle je, jer je nailazio na različite, ponekad i negativne reakcije.

Centar Inicijative mladih, kaže Mehmeti, u Preševu postoji oko mesec dana i mladi su zainteresovani za predavanja, treninge o ljudskim pravima, kao i kulturne događaje koje planiraju da organizuju, ali i da je problem što su navikli da se u njihovom gradu „retko kad nešto dešava“.

– Muzičke grupe iz Beograda ne dolaze, bioskop ne radi, a sigurno više od polovine naših vršnjaka nikad nisu pogledali pozorišnu predstavu – objašnjava Mehmeti, a naši sagovornici naglašavaju da su odnosi između Srba i Albanaca sasvim dobri i da imaju mnogo prijatelja među Srbima. „Delimo iste probleme i tenzija među nama nema. Naši vršnjaci su otvoreni, srdačni i potrebna im je podrška da bi aktivno učestvovali u razvoju lokalnih zajednica u kojima žive“, zaključuju oni.

U Preševu živi oko pet odsto Srba, isto toliko Roma i 90 odsto Albanaca, a u Bujanovcu 30 odsto Srba, a isto toliko Albanaca i Roma.

Riza Halimi, predsednik Partije za demokratsko delovanje i poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline u Skupštini Srbije, ističe da „još uvek nije dostignut neophodan nivo poverenja Albanaca u Koordinaciono telo ni u Vladu Srbije da zaista rade na njihovoj integraciji u državni sistem“. Prema njegovim rečima, Preševo je po svim razvojnim parametrima najnerazvijenija opština u Srbiji sa stopom nezaposlenosti od oko 70 odsto.

– Područje Preševske doline nije ekonomski zaživelo, jer i ako bi se ulagalo u proizvodnju, ta roba kasnije nema gde da se plasira. Od 1992. Albanci u Srbiji su getoizirani, a to je jedan od razloga zastoja u ekonomskom razvoju ovog područja – objašnjava Halimi.

Prema rečima Jonuza Musliua, predsednika Skupštine opštine Bujanovac, Srbija ide boljim putem nego ranije, ali ne u skladu sa očekivanjima. On ističe da Albanci moraju da budu uključeni u sve nivoe vlasti, „a sada nije tako“ i nada se da će doći trenutak kada će Srbi i Albanci, uz pomoć stranih posrednika, „jedni drugima pružiti ruku pomirenja“.

Počelo od policije

Kako navodi Martin Bruks, koordinator OEBS-a za južnu Srbiju, jedan od najvećih uspeha Misije na ovom području je „stvaranje multietničkih policijskih elemenata“, jer sada Albanci čine trećinu policijskih snaga na području Preševske doline, a pre 2000. broj albanskih policajaca mogao se „izbrojati na prste jedne ruke“. Među ovdašnjim stanovništvom odnosi nisu loši kao što to mediji nekad prenose. Donatori i Vlada Srbije moraju da se fokusiraju na poboljšanje ekonomskog položaja ljudi, jer su siromaštvo i nezaposlenost zajednički problem i Srba i Albanaca – zaključuje Bruks.

Studenti nemaju kome da se žale

Predstavnici lokalne vlasti u razgovoru sa novinarima su, pored nedovoljne integracije Albanaca u državni sistem i izražene ekonomske nerazvijenosti, ukazali i na problem izazvan odlukom Ministarstva prosvete o nepriznavanju diploma na Unmikovim obrascima. Slažu se u tome da se taj problem mora rešiti, ali ne na štetu diplomaca sa fakulteta na Kosovu. Ipak, kako navodi Mentor Nehiu, šef kabineta opštine Preševo, ova odluka izazvala je negativne posledice, jer studenti „nemaju kome da se žale, a ni ispisivanje sa tih fakulteta nije rešenje“. Nehiu takođe ističe da je opština Preševo Ministarstvu za Nacionalni investicioni plan dostavila devet projekata za narednu godinu, od kojih se nadaju da će im biti odobreno šest, što je dvostruko više u odnosu na 2008.