Otvaranje dnevnog boravka za obolele od demencije velika zajednička pobeda

„Raduje nas da su naši napori da Beograd, nakon 30 godina od prvog pokušaja, dobije podršku gradskih vlasti za formiranje Dnevnog boravka za sugrađne sa demencijom, urodili plodom. Nadamo se da će najava nadležnih u Gradu Beogradu o planu za izgradnju Dnevnog boravka za osobe sa demencijom pri Gerontološkom centru, biti realizovana. Smatramo to svojom velikom zajedničkom pobedom“, rekla je juče Nadežda Satarić, predsednica udruženja Amity koje je još 2014. godine, zajedno sa 14 organizacija civilnog društva iz Beograda, pokrenulo inicijativu za otvaranje Dnevnog boravka za osobe sa demencijom.

Kako se navodi u saopštenju, ovoj kampanji se, priključio i SUAB čiji je jedan od glavnih ciljeva upravo otvaranje ovakvih boravaka, podsetila je Nadežda Satarić na konferenciji za štampu organizovanoj povodom Svetskog dana borbe protiv Alcahajmerove bolesti – 21.septembra i kampanje „Oni zaboravljaju sve – Mi ne smemo njih“.

Ova dva udruženja od juna meseca, kao pilot projekat, vode Dnevni boravak za osobe sa demencijom. Svakog četvrtka, u popodnevnim satima na Novom Beogradu okupljaju obolele i nude im priliku da smisleno provedu vreme. Za ovaj projekat su udruženja dobila podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Prema njihovim rečima, dosadašnji utisci korisnika, obolelih i njihovih porodica, izuzetno su povoljni jer vreme provedeno u osmišljenim aktivnostima i druženju čini mnogo za njih.

„Mi želimo da nastavimo da vodimo ovaj Dnevni boravak jer mislimo da i ova mogućnost da, makar jednom nedeljno, porodice imaju mogućnost da ostave svoje bližnje sa stručnim osobljem, pod nadzorom i u dobrom društvu, mnogo znači za njih. Pozivamo Grad Beograd da nas podrži i omogući nastavak rada našeg Dnevnog boravka koji je već našao mesto u životu jednog broja obolelih sugrađana“, istakla je mr Satarić. Podsetila je da, na primer, grad Hamburg, koji je po veličini sličan Beogradu, ima dnevne boravke za osobe sa demencijom gotovo u svakom kvartu.

„Od prvog dana kad je tata došao u Dnevni boravak koji vode SUAB i Amity, bile su vidljive pozitivne promene na njemu i u fizičkom smislu i u pogledu samopouzdanja. Aktivnosti i druženje u Dnevnom boravku obolelima popravljaju kognitivne funkcije, motoričke sposobnosti, fizičku kondiciju, ali utiču i na njihovu psihološku stabilnost jer s druže, izlaze iz kuće, okruženi su ljudima koji su u sličnim problemima i sa kojima se razumeju“, ispričala je Maja Gajić Kvašćev iz SUAB-a, ćerka obolelog koji dolazi redovno u Dnevni boravak.

Alchajmerova bolest pogađa, u proseku od šest do 10 odsto stanovništva starijeg od 65 godina i više od 1 odsto mlađih, pokazuju svetska istraživanja. Vodeći se tom pretpostavkom, samo u Beogradu ima oko 25 000 osoba sa demencijom.

Kako je navedeno, u najvećem procentu oni funkcionišu izvan zdravstvenog i socijanog sistema. O njima se brinu porodice, što dodatno otežava život svih članova. Trenutno, sem u Subotici, ne postoji aktivan nijedan dnevni boravak za osobe sa demencijom u zemlji.

Kako izgleda briga društva i države za osobe sa demencijom u Nemačkoj, novinarima je govorio i Milorad Pajović, načelnik istraživačkog centra za negu Zdravstenog fonda Nemačke DAK Gesundheit iz Hamburga.

„Broj obolelih od demencije rapidno raste u Nemačkoj i u celom svetu. U ovom trenutku Nemačka ima oko 1.4 miliona dementnih osoba i ogroman procenat sredstava iz zdravstvenog fonda se odvaja za negu ove grupe obolelih ljudi. Najvažnija usluga koju treba pružiti obolelima i njihovim porodicama jeste mreža savetovališta i dnevnih ali i noćnih boravaka u kojima ovi ljudi mogu da provedu vreme pod nadzorom stručnih službi, radeći različite terapije i vežbe. U Hamburgu koji ima sličan broj stanovnika kao Beograd, i u kom živi 34 000 dementnih osoba postoji trenutno skoro 50 dnenvih boravaka ali i brojni drugi servisi koji olakšavaju život obolelima i porodicama“.

Za kvalitetniji život obolelih od Alchajmerove bolesti od presudnog značaja je da se ova bolest otkrije na vreme jer se na taj način postiže veća efikasnost postojeće simptomatske terapije.

„Mi na taj način ‘kupujemo vreme’ jer čekamo da nam postanu dostupne nove terapije od kojih se očekuje da bi mogle da promene tok bolesti“, rekla je doc dr Smiljana Kostić, specijalista neurolog sa VMA, aktivna u SUAB-u, dodajući da se lekari zalažu za priznavanje doprinosa nefarmakoloških vidova lečenja poput radne terapije, korekcije ponašanja, muzikoterapije, multisenzorne stimulacije, fizičkog vežbanja i drugih metoda koje se primenjuju ili se mogu primenjivati u dnevnim boravcima za obolele.

Rad Dnevnog boravka koji na Novom Beogradu vode SUAB i Amity se nastavlja do kraja 2021. godine. Ova dva udruženja pozivaju porodice osoba sa dememcijom da svoje drage dovedu u ovaj boravak na druženje.