Otvaranje vrata „golom životu“

Pred čitaocima je još jedna uzbudljiva knjiga priča o golom životu i ljudskoj prirodi autorke koja spada u vodeće svetske pripovedače, a za koju savremena kritika tvrdi da je trenutno jedan od najboljih pisaca kako Kanade, tako i Severne Amerike i svetske književne scene.

„Velike, pokretne, duboke – ovo su priče koje produžavaju granice fikcije potvrđujući dominantne tematske okvire Alis Manro: ljubav i smrt, strast i izdaju, nadu i haos skrivene u dubokim prostorima ljudskih želja. I ovaj put, kroz uzbudljive narative osam dugih priča, autorka stvara i čuva izvestan osećaj neprekidnosti u grozničavim kovitlacima iskustva i zajedničke „krivice“ svakog pojedinca.

Otvarajući vrata „golom životu“, ova proza egzistira između misterije, „priče o ubistvu“, i otvorenih pitanja o porodičnim odnosima, seksualnosti, ali i životnom bivstvovanju žene. Svaka protagonistkinja se u ovoj zbirci, na svoj način, suočava sa trenutkom izbora pre nego što njen život poprimi čvrst, ustaljeni oblik. Ali svaki izbor nosi sa sobom cenu, cenu koja se u svetu. Alis Manro doživotno otplaćuje i izbor pretvara u bol, bol koji je „hroničan“… Nećeš ga osećati svaki minut, ali retko koji dan će proći bez njega“,

Alis Manro (1931) objavila je deset zbirki pripovedaka, kao i roman „Životi devojaka i žena“. Zbirke pripovedaka tri puta su nagrađivane najprestižnijim književnim priznanjem u Kanadi – „Gavernor“ („Ples srećnih senki“ – 1968; „Šta misliš, ko si ti?“ – 1978. i „Napredovanje ljubavi“ – 1986), a dva puta su ovenčane nagradom „Giler“ („LJubav dobre žene“ – 1998. i „Bekstvo“ – 2004). Godine 2009. odlikovana „Međunarodnom Bukerovom nagradom“ za životno delo.