Otvoren redovan vazdušni saobraćaj na liniji Beograd-Bar

List Pravda piše o tome kako je u knjizi „Građevine i arhitekti u Beogradu prošlog stoleća“ opisan razvoj arhitekture Beograda, kao i neki od najznačajnijih arhitekata tog doba.

O arhitektama tog doba malo se zna, a za prvog arhitektu Beograda i obnovljene Srbije smatra se Hadži Nikola Živković.

„Za vreme prve vlade kneza Miloša Beograd počinje naglo da se širi, iako još nije bio prava srpska prestonica“, navodi list.

Zgrade koje su građene za vreme kneza Miloša se dele u dve grupe. One iz prve grupe su zgrade za stanovanje, od materijala slabijeg kvaliteta, obično za državne potrebe. Do danas su, kako piše u tekstu, iz prve grupe sačuvane Dositejeva velika škola, kao i kuća Nauma Ička, u kojoj je bila prva štamparija, apoteka i pošta.

Zgrade iz druge grupe, koje su bile od materijala višeg kvaliteta i imale podzemlje i sprat, gradio je Hadži Nikola Živković, poznat kao Hadži neimar.

„Hadži Nikola je rukovodio gotovo svim građevinama koje je Knez Miloš podizao za vreme svoj prve vladavine i za njega se može reći da je on prvi arhitekt obnovljene Srbije“, ističe list.

Kao najznačajnije građevine Hadži neimara autor ovog teksta navodi Konak kneginje Ljubice, koji je zidan od 1819. do 1831. godine. Konak je podignut za stanovanje kneginje Ljubice i njihove dece, Milana i Mihaila.

Pored Konaka važan je i Knežev dvor, građen od 1829. do 1836. godine. Knežev dvor je upotrebljen za Ministarstvo finansija. Od ostalih velikih projekata u listu se pominju Velika kasarna, u kojoj su se održavale sednice Narodne skupštine i u kojoj je izglasan Vidovdanski ustav, zatim Viša ženska škola, kao i Knez Milošev konak u Topčideru, u kom je stanovao knez Miloš za vreme svoje druge vladavine.

„Iz svega rečenog vidi se da je prvi arhitekt obnovljene Srbije Hadži Nikola Živković bio vrlo plodan i da je ostavio za sobom veliki broj zgrada“, zaključuje list.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

„Juče je na svečan način otvoren redovan vazdušni saobraćaj na liniji Beograd-Bar“, glasi jedan od naslova u listu Vreme pre 80 godina.

Na svečan način u Baru je 5. avgusta pre 80 godina proslavljeno otvaranje vazdušnog saobraćaja na liniji Beograd-Bar, koji je bio izuzetno značajan za razvoj turizma na južnom primorju.

Za priređivanje ove proslave bili su zaduženi Društvo za unapređenje turizma i mesne vlasti. „Varoš Bar i Stari Bar još od juče iskićeni su državnim zastavama i zelenilom“, piše list.

Dan uoči svečanosti doputovali su razni gosti kako iz Beograda, tako i sa Cetinja i južnog primorja.

„Pored predstavnika mesnih vlasti i predstavnika ustanova, društva i korporacija, na aerodromu je bio veliki broj predstavnika privrednih i turističkih organizacija, kao i veliki broj uglednih ličnosti među kojima su primećeni pomoćnik bana Zetske banovine g. Vesović i drugi“, navodi Vreme.

Prvi putnici su bili ban Zetske banovine gospodin Krstić, gospodin Sondermajer i pukovnik gospodin Filipović. Dva aviona sletela su na aerodrom u 10:45 časova, prvi je bio dvomotorni „Lokid“, a za njim tromotorni „Spartan“.

Jagoš Popović, predsednik Društva za unapređenje turizma, dočekao je i pozdravio sve goste. „Posle toga muzika Železničkog udruženja intonirala je državnu himnu, a jedna devojčica predala buket cveća“, saopštava list.

Nakon toga, svi su otišli na proslavu kojoj je prisustvovalo preko 150 zvanica na kojoj su govorili predsednik Barske opštine g. Đorđe Nikezić, starešina Sreskog suda u Baru g. Rajković i mnogi drugi.

„U najlepšem raspoloženju gosti su napustili Bar u 12 časova“, piše list.

Celokupno izadnje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“