Elementi fašizma i danas su prisutni u našem društvu, akutelna vlast ih neretko podstiče i potrebno je da govorimo o zločinima koje su počinili naši sunarodnici, da čak i na maksimum fašizma odgovorimo minimumom antifašizma, poruka je večerašnje tribine „Duh palanke i fašizacija društva“ koju je organizovao pokret Novi optimizam povodom međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma.
– Nismo u stanju da progovorimo o stvarima koje su naši sunarodnici, ne tako davno radili, o ubijanju, na način na koji bi morali, istakao je reditelj Janko Baljak.
A morali bismo, smatra Baljak, ne da bismo širili mržnju između naroda, koja je, po njegovoj oceni, idalje na visokom nivou, već kako bismo dostigli pomirenje, katarzu i izgradili novi odnos sa svim narodima sa kojima smo ratovali. Ipak, on ističe da smo još uvek daleko od toga, a da pomirenje otežava aktuelna garnitura vlasti.
– Pogotovo smo daleko od toga sa ovom vlašću koja, čini mi se upravo prema antifašizmu ima potpuno šizofren odnos. Vi vidite ministra odbrane Vulina koji se zaklinje u antifašističke tradicije a sa druge strane promoviše generala Lazarevića kao predavača na VMA, vidite Šljivančanina koji slobodno šeta sa Vučićem nakon odležane kazne za ratne zločine, ruskim generalima vraćamo ulice, a rehabilitujemo Nedića i Mihajlovića, podsetio je Baljak.
On dodaje da su sva ova dešavanja ispraćena u tabloidnim medijima bez ikakve reči osude, bez kritike u pohvalnom tonu.
– Srbija je zarobljena strahom, to ima duboko represivne, da ne kažem fašističke elemente. Ono što se dešava u malim mestima je još veće nasilje. Ta sredina je upravo palanka o kojoj večeras govorimo, gde se ljudi surovo, bez zazora stavljaju na stub srama, ukazuje Baljak.
O duhu i filosofiji palanke koju je opisao Radomir Konstantinović, dajući veliki doprinos antifašstičkoj borbi, govorio je Aleksandar Sekulović, potpredsednik Saveza antifašista Srbije.
– Krajnji izraz duha palanke i opšta ocena Konstantinovićevog dela je – Don kihotovska borba protiv srpskog fašizma u periodu koji je suočen sa nacionalsocijalstičkim režimom Milošević-Šešelj. Taj period ima neizbežna svojstva paranoje i kolektivnog ludila koji je Konstantinović prepoznao jer je bio antifašista po rođenju i ubeđenju, bio je čovek etike, istine i razuma, objasnio je Sekulović.
O ovom delu i njegovom istorijskom kontekstu govorio je istoričar Srđan Milošević, dok ga je iz pozicije pesnika tumačio Marjan Čakarević, koji primećuje da više ne živimo u svetu u kome je nastala Konstantinovićeva knjiga, da svet moramo opisati novim terminima, pojmovima, ali da je fašizam i dalje tu.
– Zato moramo razmišljati šta možemo da uradimo da on ‘ne dođe i po nas’ a Konstantinović je to znao – govorio je i mislio slobodno – naglasio je Čakarević.
Kao krajnju analizu aktuelnog stanja u srpskom društvu Nebojša Milenković, istoričar umetnosti i književnik, zaključuje da postoji mnogo konstitucijskih elemenata fašizma i totalitarizma koje svakoga dana prepoznajemo.
– Mit o nepogrešivosti i nepobedivnosti vođe, širenje straha kreiranjem osećaja bezperspektivnosti, i ubeđenja kako je despotija unapred dato stanje i kako je svaki otpor njuj osuđen na propast. Naš totalitarizam ne trpi drugačije mišljenje jer ne trpi mišljenje kao takvo. Otuda kreveljenja na nacionalnoj frekvenciji, otuda rijalitiji, otuda i u parlamentu Rističevići, Martinovići, Gojkovićke, Vulini, a oni nisu izuzetak nego pravilo. Oni su sistem okji diskredituje svakog ko bi se bavio politikom. To je najveća opasnost u našem društvu – politika se stigmatizuje i pretvara u kaljugu u koju se normalan, pošten čovek ne bi upustio – zaključuje Milenković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
