„Ovakvih noževa nema više. Kada odem neće imati ko da nastavi tradiciju”: Ispovest Zaječarca koji u rukama ima tajnu starog zanata

Skoro da nema kuće u Zaječaru i okolini koja u svojoj kolekciji nema nož koji je izradio majstor Zoran Milojković. Kako nam je kazao jedan od njegovih prijatelja “kako da ga nemaju kada je kvalitet izuzetan”.

Prema rečima Zorana Milojkovića zanat je učio od dede njegove supruge.

“Ovim poslom se bavim 50 godina. Moj učitelj je bio ženin deda koji je imao kovačku radnju. On je, između ostalog, izrađivao noževe”, seća se sa nostalgijom Zoran.

Pošto nema registrovanu radnju, ručno izrađene noževe majstor Zorana, jedino možete kupiti na nekom vašaru ili kada se organizuju bazari povodom neke manifestacije.

“Proizvodim razne vrste noževa. Tu su kuhinjski, britve, noževi za obrada mesa, lovačke. Ima ih svakakvih”, objašnjava naš sagovornik.

Nekada mu je za izradu noževa, kada je uplovio u te vode, bilo potrebno za jedan primerak skoro ceo dan, dok danas njegove vešte ruke to izrade za dva ili tri sata.

“Koristim isključivo uvozni čelik iz Nemačke, dok se drške prave od drveta voća – šljive, trešnje i drugih. Može od svakog drveta, ali ova su najkvalitetnija i najtraženija”, ističe on.

Ono što nam je privuklo pažnju su drške od rogova životinja, a kako Milojković kaže, to najviše vole i traže lovci.

“To su lovački noževi i zaista volim da ih pravim. Za dršku se koriste rogovi ovna ili srndaća. Meni su simpatični, a vidim da ih i ljudi kupuju i vole.

Postupak izrade noža nije lak posao. Kako nam je sagovornik kazao, prvo se čelik greje u vatri, zatim se kuje, pa se kali. Zatim ide obrada na tocilu, a onda se dodaje drška, i nož je spreman za upotrebu.

Ono što sagovornika Danasa muči, kao i većinu zanatlija – čuvara našeg kulturnog nasleđa, je to da pored njega, u našem kraju postoji još samo jedan majstor za noževe, a “mlade taj posao ne zanima”.

“Mladi to ne vole. Imaju druga interesovanja, a to nije ovaj zanat. Pokušao sam da im objasnim, da ih ubedim, ali nije bilo pozitivnog ishoda. Bojim se da neće imati ko da nastavi tradiciju. Šta je tu je”, slegao je ramenima naš sagovornik.

Druga stvar koja ga muči, to je da ovakvi proizvodi sve manje postaju interesantni običnim ljudima.

“Svi sada kupuju jeftinije fabričke noževe. Na to je uticao nizak standard, pošto oni manje koštaju, od onih koje ja izrađujem. Taj čelik je mek i ne može da priđe kvalitetu onih kojen ja izrađujem”, uverava nas Milojković.

Sagovornik Danasa nije mogao da neki ručno izrađeni nož izdvoji od drugih, pošto, kako on kaže, u svaki je ugradio deo sebe.

Stari zanati polako se gase. Nakon priče o opančaru, obućaru i frulašu, sada i čovek koji izrađuje noževe kaže da nema naslednika, tako da ako se ovako nastavi, Zaječarci će samo ručne radove tradicionalnih zanatlija moći uskoro da gledaju na fotografijama ili u muzejima.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

U Zaječaru izvedena predstava „Čehovljeva soba-sezona prva”

Povodom svetskog dana deteta članovi Dečijeg centra iz Zaječara realizovali performans

Na sceni zaječarskog teatra predstava „Čehovljeva soba, sezona prva“

Međunarodni dan deteta obeležen u Zaječaru otvaranjem izložbe crteža devojčice Lane Stamenković