Ove nedelje biće poznato ko će izraditi spomenik „nevinim žrtvama 1944/45“ u Novom Sadu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Prekrajanje istorije i njena revizija je kontinuiran i temeljan projekt koji se na ovim balkanskim prostorima već više od 30 godina sprovodi manje ili više perfidno, manje ili više uspešno.
   Nakon oslobođenja dela Jugoslavije tokom završnih operacija Crvene armije i NOVJ ili „okupacije podunavskih zemalja“, kako to navodi Jutarnji list u članku „Najstrašnije poglavlje njemačke tragedije u Jugoslaviji“ autorice Rosine T. Šmit objavljenom 1.10.2020. godine , što se bar nemačke nacionalne manjine tiče, stanovit broj, koji se nije evakuisao ili povukao sa okupacionim nacističkim SS jedinicama i trupama Vermahta, bio je doista izložen određenim, za ratne okolnosti očekivanim merama, mnogi i nepotrebnom teroru pa i zločinima. Da je potrebno golgoti manjine koja se nije povodila za nacističkom ideologijom posvetiti dužnu pažnju i istražiti svaki pojedinačan slučaj, podjednako kao što bi trebalo posvetiti pažnju i drugim žrtvama ratnih zločina počinjenih na ovim prostorima ne samo tokom i nakon Drugog svetskog rata već i tokom čitavog XX veka, trebalo bi biti nesporno. Ali nije. Iz kojih razloga to nije činjeno nakon balkanskih ratova, nakon Velikog rata, nakon Drugog svetskog rata, nakon građanskog rata u SFRJ tokom 90-ih godina jasno je, ovako ili onako, iz političkih i oportunističkih razloga. U takvim okolnostima i tada, kao i danas, nečinjenje onog što bi bilo normalno, izbegavanje suštinske tranzicione pravde i negovanja kulture sećanja na žrtve je usmerena upravo za ovakve svrhe – za manipulaciju i reviziju istorije a time i istine.
   Kakva je bila situacija sa Mađarima u to vreme , neuporedivo mi je manje poznato te neću o tome.
   U celoj ovoj priči žalosno je što radikali, krajnje problematična neofašistička grupacija kojoj ratni zločini nisu strani kao ni širenje verske, nacionalne i rasne mržnje ukazuju na reviziju istorije. Besmisleno je ukazivati da je njihov Führer Vojislav Šešelj perjanica takvih zlodela. Sramotno je takođe da „vlast“ u Novom Sadu, koju drže transformisani radikali, ništa manje zadojeni nacionalisti, naprednjaci podižu ovaj spomenik jer toliko puta smo se uverili da od njih ništa dobro ne može da se očekuje. I baš zato, demokratsaka i intelektualna javnost bi po ovom pitanju morala reagovati i postaviti temelje za odgovarajući i istoricistički odnos prema prošlosti uopšte pa i prema svim nevinim žrtvama. Da ova neofašistička naprednjačka vlast nema dobre namere, vidi se i u konačnom konceptu za Staro sajmište jer svim dešavanjima tokom XX veka koja su u konačnici rezultirala ratnim zločinima, genocidom i holokaustom nisu na adekvatan način tretirana pa su, verujem zlonamerno, ostavili da se zločinima i žrtvama manipuliše. Ovaj slučaj sa ovim spomenikom kao i slučaj sa Srebrenicom je u stvari ista politička matrica.

2. Sigurno da je bilo i nevinih žrtava. Svakako da zaslužuju spomenik. Ali mora onda biti i spomenik za sve nastradale u ratu 1941-45 pored njega.

3. Krajnje je veme…
   Verovaću kad spomenik bude gotov i neće biti oskrnavljen. Na moju veliku žalost, a još više na njihovu, moji roditelji to nisu dočekali.