„Ovo leto neće biti toplo kao prethodno“: Koliko tropskih dana nas čeka ovog leta i hoće li biti kiše?

„Ono što očekujemo za leto 2023. godine jeste da imamo 28 do 50 tropskih dana u nižim predelima. To znači da ovo leto neće biti tako toplo kao prethodno, prethodno je bilo treće najtoplije u istoriji merenja“, kaže Sovilj.

Iako je ovo leto neće biti toplo koliko i prethodno ovo je, kako kaže Sovilj,  i dalje veliki broj prognoziranih tropskih dana.

„S obzirom da sporije ulazimo u leto zbog čestih pljuskova i grmljavina koje se očekuju na čitavom balkanskom poluostrvu, onaj drugi deo leta će biti i suvlji i topliji od prvog dela. Prognozirana temperatura za jul mesec je od 27 do 29 stepeni, a za avgust koji će biti najtopliji srednja temperatura će biti 29 do 31 stepen“, priča Sovilj.

I u toku jula i u toku avgusta, prema prognozi meteorologa Republičkog hidrometeorološkog zavoda, biće oko 15 tropskih dana.

Meteorlozi obično koriste periode od trideset godina koje uzimaju za prosečne vrednosti, i očekuje se da će prosečna temperatura ovog leta porasti za jedan stepen u odnosu na period od prethodnih trideset godina.

Od polovine dvadesetog veka pa do današnjeg dana leta su toplija u proseku za 2,6 stepeni, što je posledica globalnog zagrevanja i opšteg porasta temperature.

„Ako govorimo o porastu temperature na godišnjem nivou on je nešto manji i iznosi 1,15 stepeni, međutim taj porast temperature nije ravnomerno raspoređen tokom godine tako da je on najizraženiji upravo u toku leta i iznosi 2,6 stepeni“, objašnjava Sovilj.

Što se tiče padavina, Sovilj kaže da do kraja leta obilnih padavina, poput onih koje su nedavno izazvale poplave širom, Srbije neće biti, ali će jul biti kišniji nego obično.

„Jul mesec će imati suficit padavina, prognozirana je mesečna količina od 45 do 100 litara kiše po kvadratnom metru, usled očekivanih jakih grmljavinskih razvoja, lokalno može biti i više, dok bi avgust i septembar bili suvlji i imali deficit padavina i tu je prognozirana duplo manja količnia padavina“, priča Sovilj.

Dugoročne vremenske prognoze se prave na osnovu rasporeda sistema niskog i viskogo vazdušnog pritiska koji utiču na osnovni karakter vremena širom evropskog kontinenta.

„Duže zadržavanje sistema visokog vazdušnog pritiska ili anticiklona je povezano sa dužim periodom suvog i stabilnog vremena, dok česti prolasci ciklona ukazuju na promenljivo i svežije vreme sa čestim padavinama“, zaključuje Sovilj.