Ovo su simptomi šuge: Preparati sumpora, benzil benzoat i permetrin su terapija

Svrab ili šuga je parazitarna bolest površinskog dela kože koju uzrokuje grinja Sarcoptes scabiei.

Uzrok nastanka
Uzročnik oboljenja je Sarcoptes scabiei var. hominis koji pripada rodu Sarcoptes iz familije Sarcoptidae. Odrasla ženka je dugačka 0,4 a široka 0,3 mm, dok je mužjak manjih dimenzija, dužine 0,2 a širine 0,14 mm. Oplođena ženka buši kanale (ductuli) u rožnatom sloju epiderma i u njima odlaže dnevno 3-4 jaja. Larve se izlegu za 4-5 dana i kroz stvorene otvore izlaze na površinu. Za potpuni razvoj odraslog parazita je potrebno oko 3 nedelje. Mužjak živi na površini kože i ugine ubrzo posle oplođenja ženke. Kod nekomplikovanog scabiesa na obolelom se nalazi oko 12 parazita. Van čovečjeg tela uzročnik scabiesa ugine za oko 5-7 dana, a za desetak minuta na temperaturi od 50°C.

Infekcija nastaje dužim kontaktom sa bolesnom osobom (spavanjem), ili kontaktom sa garderobom ili posteljinom obolelog. Zbog toga je bolest najčešće porodična ili grupna u uslovima kolektivnog smeštaja. Oboljenju pogoduju loši uslovi življenja (zbijenost, neadekvatna higijena, loši socijalno-ekonomski uslovima, niska opšta i zdravstvena kultura). Bolest je česta u ratnim i posleratnim uslovima i u uslovima većih elementarnih nepogoda (poplave, zemljotresi), piše stetoskop.rs.

Klinička slika
Klinička slika bolesti je polimorfna. Inkubacioni period je duži kod prve infekcije (2-6 nedelja), a kraći kod ponovne (1-3 dana). Posle ovog perioda javljaju se vidljive promene na koži. Bolesnici su zarazni i u inkubacionom periodu.
Patognomoničan subjektivni simptom je svrab, naglašeniji noću, ili pri boravku u toploj prostoriji. Morfološki patognomonične promene su kanalići (ductuli, vijugavi, sivkasto-mrki, oblika latiničnog slova S, dugi do 15 mm, na čijem se kraju nalazi sitna vezikula ili pustula). Na koži se takođe vide i papule, vezikule, erozije, kruste, brojne tačkaste ekskorijacije, i česta sekundarna piodermizacija.

Kanalići su posledica direktnog delovanja parazita, dok su papule i vezikule posledica alergijske senzibilizacije na antigene parazita. Predilekciona mesta za pojavu promena su koža trbuha, gluteusa, butina, laktova, ručje, interdigirtalni prostori, abdomen, prednji zid aksila, perimamilarna regija, koža skrotuma i korpusa penisa. Promene su simetrične. Koža lica, vrata i leđa je kod odraslih najčešće pošteđena. Kod male dece promene se mogu razviti na čitavoj koži, a karakteristična je zahvaćenost kože dlanova i tabana.
Scabies često može biti sekundarno piodermizovan (diseminovani folikulitis, impetigo, furunkuloza). Takođe može doći i do ekcematizacije. Noduli scabiei predstavljaju perzistentne čvoriće do veličine zrna graška, mrke boje, praćene jakim svrabom. Najverovatnije su posledica hipersenzitivne reakcije na antigene partikule parazita. Nisu znak aktivnosti bolesti i nisu kontagiozni, mogu se zadržati izvesno vreme po izlečenju scabiesa.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu epidemiološke anamneze i kliničke slike a potvrđuje se mikroskopskim dokazivanjem parazita u kožnim promenama.

Lečenje
Oboljenje je izlečivo pod uslovom da se lečenje pravilno sprovede. Obavezno je istovremeno i na isti način lečenje svih osoba koje su u kontaktu sa obolelim, bez obzira da li i kod njih postoje promene ili ne. Lečenje se sprovodi aplikovanjem antiskabioznih (preparati sumpora, benzil benzoat, permetrin) preparata na kožu čitavog tela. Rublje, odeća i posteljina se moraju iskuvati ili hemijski očistiti.