Kako se očekivalo širom zemlje, rezultati zvanične istrage pokazali su da je bilo „ozbiljnih propusta“ među izraelskim političarima i šefovima vojske u ratu Izraela s Libanom 2006, posebno u tome što nisu uspeli da donesu odluku koju vrstu rata će povesti. Međutim, istraga je bila manje kritična nego što je očekivano, a naročito povodom procena koliko je dobro izraelski premijer Ehud Olmert vršio svoju dužnost i koji su bili njegovi motivi.

Kako se očekivalo širom zemlje, rezultati zvanične istrage pokazali su da je bilo „ozbiljnih propusta“ među izraelskim političarima i šefovima vojske u ratu Izraela s Libanom 2006, posebno u tome što nisu uspeli da donesu odluku koju vrstu rata će povesti. Međutim, istraga je bila manje kritična nego što je očekivano, a naročito povodom procena koliko je dobro izraelski premijer Ehud Olmert vršio svoju dužnost i koji su bili njegovi motivi.
Rat protiv Hezbola bio je „ozbiljna prilika koja je propuštena“, navodi se u saopštenju istražitelja, u kojem je „ta organizacija od nekoliko hiljada ljudi, nekoliko nedelja odolevala napadima najjače vojne sile na Bliskom istoku, koja je superiorna kada je u pitanju veličina i tehnologija vojnog naoružanja“. Ali, zvaničnici istrage su takođe ocenili da je odluka vlade da sprovede veliku kopnenu ofanzivu pri kraju rata bila „gotovo neizbežna“, uprkos velikom broju ljudskih gubitaka, i da je Olmert postupio u skladu sa interesima države.
Ipak, u ovom završnom izveštaju komisije Vinograd, navedena su neka iznenađujuća otkrića. Naime, Olmert, koji se suprotstavio zahtevima, upućenim čak i iz redova njegove partije Kadima, da se povuče s političke funkcije, ponovo tvrdi da će ostati na mestu premijera države. Ali, u završnom izveštaju, u kojem je zvanična odluka i komanda kopnenih vojnih snaga Izraela oštro kritikovana, nema nagoveštaja da će na Olmerta biti vršen pritisak da se povuče s političke funkcije.
Odluka o sprovođenju glavne kopnene operacije dok je Savet bezbednosti UN pregovarao u cilju donošenja rezolucije o obustavi vatre, najsporniji je aspekt ovog rata za Izraelce. Poslednjih dana borbe poginulo je 33 izraelskih vojnika, što je veliki broj za ovako malu zemlju. Mnogi se pitaju da li su oni svoje živote izgubili uzalud, žrtvujući se zbog nastojanja premijera da spasi svoju reputaciju.
Međutim, Komisija ne podržava ovakav negativan stav o Olmertovim motivima, a to će možda biti dovoljno da on ostane u kabinetu bar do kraja godine, što je period koji on i palestinski premijer Mahmud Abas treba, kako su obećali, da iskoriste za postizanje mirovnog sporazuma. „Osude ne treba donositi ishitreno“, rekli su zvaničnici Komisije koja je ime dobila po svom predsedavajućem Elijahu Vinogradu, sudiji u penziji.
Početak sprovođenja kopnenih operacija pružio je vladi „neophodnu vojnu i političku fleksibilnost“, dok su ciljevi operacije bili „legitimni, a ne iscrpljeni željom da se diplomatska dostignuća ubrzaju ili unaprede“. Olmert tvrdi da je završni potez u ratu bio neophodan jer su pregovori o rezoluciji za obustavu vatre išli u prilog Hezbolahu, a ne Izraelu.
U saopštenju iz Olmertovog kabineta se navodi da će premijer pažljivo pročitati izveštaj i postupati u skladu s preporukama koje su u njemu navedene. „Preuzimanje odgovornosti znači ostati na funkciji, popravljati i poboljšati situaciju, ići napred“, izjavila je sekretarica Olmertovog kabineta Oved Jehezkel.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari