Prema potpisanim ugovorima sa izvodjačima radova na revitalizaciji srednjovekovnog Golubačkog grada ova drevna tvrđava će oživeti a sami radovi će početi krajem ovog ili početkom narednog meseca. Potpisivanje ugovora je omogućeno rešenjem o izdavanju gradjevinskih dozvola, koje je 30. juna donelo Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Vrednost kompletnih radova je 6,6 miliona evra, koje obezbedjuje Evropska unija. Na gradjevinske dozvole čekalo se 12 meseci, pa su za ceo projekat preostale dve godine, jer on mora da se realizuje do 22. jula 2016. godine.
Ugovori će biti potpisani u prostorijama Austrijske razvojne agencije, koja je sprovodila tendere za izvodjače. Taj posao je dodelila Evropska unija. -Najpre će biti potpisan ugovor izmedju preduzeća „Tvrdjava Golubački grad“ kao investitora i izvodjača radova, čije će ime javnosti biti saopšteno posle sklapanja ugovora. Kasnije slede i ugovori sa Austrijskom razvojnom agencijom, pa će radovi početi krajem jula ili početkom avgusta, kaže Iskra Maksimović, direktor preduzeća „Tvrdjava Golubački grad“, koje su Vlada Srbije i Opština Golubac osnovale zbog obnove i kasnijeg gazdovanja celim kompleksom.
Radovi će teći u dve faze. „Prva će biti gradnja obilaznice oko utvrdjenja, duge 800 metara, kako bi se saobraćajnica, koja je deo Djerdapske magistrale, izmestila izvan njegovih zidina. Istovremeno će se raditi i druga, a to je gradnja infrastrukture, obaloutvrde, vizitorskog centra i arheološkog parka“, objašnjava Maksimović. Po završetku svih radova biće uredjeno pristanište za kruzere, restorani, biciklističke staze, sportski tereni, bazeni, ribarsko selo, apartmani, ateljei za umetnike i marina za čamce. Njih neće finansirati EU, pošto je reč o komercijalnim sadržajima, već se za njih tražiti drugi investitori.
Srednjovekovni Golubački grad nalazi se na samom ulazu u Djerdapsku klisuru i pripada Nacionalnom parku Djerdap. Sastoji se od prednjeg, zadnjeg i gornjeg dela, sa dve kolske kapije i 10 kula. Ne zna se tačno ko ga je sagradio: Srbi, Vizantijci ili Madjari. Nepoznato je i vreme gradnje, ali se prvi put spominje u ugarskim spisima, u prvoj polovini 14. veka. Posle Kosovskog boja tvrdjavu je zauzeo Bajazit Prvi i pod Turcima se nalazila sve do 1867. godine. Izgradnjom hidrocentrale Djerdap nivo Dunava kod ove tvrdjave je podignut, pa su njeni donji delovi često pod vodom, što ih dodatno oštećuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
