Oživljavanje „kamenog sela“

Ovo je jedinstveno i neponovljivo. Ovakav ambijent treba sačuvati i pomoći meštanima da obnove svoje kuće, jer oni to ne mogu sami – gotovo u dahu nam je rekla jedna Nišlijka koja je sa grupom od pedesetak ljubitelja netaknute prirode nedavno boravila u Gostuši tokom konzervatorskog kampa „Oživljavanje ‘kamenog sela'“, u organizaciji Fondacije „Arhitekta Aleksandar Radović“.

Predsednik Saveta Mesne zajednice sela Dragan Vidanović ne krije da je Gostuša postala interesantna turistička destinacija i da epitet kameno otvara vrata za još bolju promociju i ponudu.

Do sada je pet kuća kategorisano za turizam.

– U selu trenutno živi šezdesetak seljana, ali leti bude i do 200 ljudi, dolaze i turisti. Svako od domaćinstava ima pet do 45 hektara imovine – kaže Vidanović i naglašava da je najveći problem put do imanja i pojata koji su po tradiciji van sela: – Očekujem pomoć lokalne samouprave da se ovi putevi naprave. Ima dvadesetak kandidata koji bi se vratili u selo i na svojim imanjima čuvali koze, ovce ili krave. Ovde su idealni uslovi za stočarstvo i turizam, ali je potrebna pomoć u obnovi kuća.

Gostuša je zaštićeno kulturno dobro i nalazi se u Parku prirode Stara planina koji je takođe zakonom zaštićen. Upravnica Fondacije „Arhitekta Aleksandar Radović“ Elena Vasić Petrović objašnjava značaj očuvanja i obnove ovog sela.

– Glavni deo našeg projekta je volonterski kamp i radionice starih materijala, zanata i tehnika. Veoma je značajno da radimo svi na istom zadatku povratka u sela i prirodu. Da zajedno, država, stručnjaci, lokalna samouprava i meštani koji žive ovde shvate koliko je bitno da stalno radimo i da jedni drugima pomažemo. Puno smo razgovarali sa meštanima koji uveliko obnavljaju kuće i umesto kamenih krovova stavljaju crep. Naša glava ideja je da shvate da je moguće i potrebno da se kameni krovovi očuvaju na kućama i pomoćnim objektima. Imaju našu podršku – kaže Vasić Petrović.

Arhitektkinja-konzervatorka iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljeva Danijela Mladenović prvi put u Gostuši bila je pre tri godine i opet se vratila: – Jednom kad dođete ne možete da se ne vraćate ponovo. Ovo selo je jedinstveno i autentično.

Biljana Đorđević, savetnica u Narodnom muzeju u Beogradu, od 2009. godine redovno dolazi u Gostušu.

– Radim istraživanje o izradi crepulja u kojima se peče hleb. Prave ih isključivo žene. Način na koji su žene na Staroj planini pravili crepulje, veoma je arhaičan i možemo gotovo sa sigurnošću reći da se nije menjao poslednjih sedam milenijuma. Cilj nam je da izrada crepulja na Staroj planini uđe u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa – kaže Biljana Đorđević.

Veliki hendikep Gostuše bio je nedostatak puta. Sada je selo sa Pirotom povezano asfaltnim putem i to je prednost koju treba iskoristiti jer mnogi turisti danas ne žele uobičajene destinacije za odmor, već ovakve, autentične i zanimljive.

Zahvaljujući Fondaciji „Arhitekta Aleksandar Radović“ selo je oživelo, a stručnjaci insistiraju da se očuva origionalnost i vrate kameni krovovi na kuće na kojima su zamenjeni crepom.

– Ukoliko uspemo u pokušaju da izrada crepulja na Staroj planini uđe u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, Gostuša bi mogla da se uvrsti u ozbiljnu turustičku ponudu Pirota – uverena je Biljana Đorđević.

Uz, naravno, napomenu da su, osim pećenja pogače u crepulji, neophodni i drugi sadržaji. Ukoliko „kameno selo“ oživi, uz pomoć lokalne i šire zajednice, aduta će biti dovoljno.

Stara planina nudi nezaboravan boravak u prirodi i mogućnost da se uzgajaju prava organska hrana, autohtone vrste biljaka i životinja, ali i uživanje u veštinama majstora starih zanata i izuzetnih domaćica, ljudi koji i danas mogu da pokažu kako se živi u skladu sa prirodom.

Poslastica iz crepulje

Gostuške žene za izradu crepulja ne koristi gotovo nikakav alat – rade isključivo rukama.

– Izrada crepulja za žene iz ovog kraja bila je deo domaćinskog posla kao što su i pletenje čarapa, tkanje, spremanje zimnice. Jednom godišnje su one pravile crepulje, isključivo za domaću upotrebu – kaže Đorđević.

Crepulje nisu prodavane, koristile se se samo u domaćinstvu. Gostuške žene su se udruživale za taj važan posao, a posebno je interesantno da su grupe uvek imale neparan broj članica.

Gostušanke Vera Manić i LJubina Nikolić među poslednjima čuvaju tradiciju vekovnog načina izrade crepulja od gline za pečenje hleba. Kažu da i samo pravljenje crepulja, kao i način na koji se hleb peče može da bude veoma interesantno turistima, jer je jedinstveno i autentično.

– Čuvamo ovu tradiciju. Kad bi se to obnovilo mislim da bi dolazili turisti i sa uživanjem jeli hleb iz crepulja, jer je posebnog ukusa, bez aditiva i konzervanasa – kaže LJubina Nikolić.

Vera Manić je godinama pravila crepulje u kojoj je pekla hleb za svoju porodicu: – To bi moglo da bude zanimljivo i gostima, ali još važnije je hleb iz crepulje sačuvati od zaborava. To je velika šansa koju treba da iskoristimo.

Ima još majstora starih zanata

– Prvi put sam došla u Gostušu 2010. godine. Bila sam iznenađena stepenom očuvanosti ove celine. Iako na Staroj planini postoji veliki broj sela, ovo je zbog udaljenosti od grada i nedostatka infrastrukture i puta kojim bi se dovozio materijal, ostalo netaknuta celina. Zbog toga je i započet čitav projekat istraživanja – kaže Elena Vasić Petrović.

Urađena je dokumentacija, a 2012/13. prvi stepen zaštite.

– Ova sredina je izuzetno interesantna zato što su na jednom mestu objekti za stanovanje, odnosno kuće, a sva ekonomija i imanja su van sela. I to je veoma retko u Srbiji. Pored toga nalazimo se u Parku prirode i ovaj deo ima izuzetne vrednost. Zanimljivo je da vidimo kako su ljudi živeli sa prirodom, kako su koristili materijale iz okruženja da bi gradili svoje kuće – kaže Danasova sagovornica.

Prema njenim rečima, bukvalano svi žitelji su znali stare graditeljske tehnike i upotrebu materijale, a najvažnije da u selu još ima ljudi koji to znanje čuvaju i mogu da prenesu.

Jer, jedan od ciljeva projekta je očuvanje i prenošenje znanja koje se ne uči iz knjiga“

Tekst je deo projekta „Turistički i ekološki potencijali Parka prirode Stara planina“, koji se sufinansira sredstvima grada Pirota, Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva