„Oživljavanje kamenog sela“ na Staroj planini (FOTO)

Fondacija „Arhitekta Aleksandar Radović“ uspešno je realizovala konzervatorski kamp u selu Gostuša na Staroj planini pod nazivom „Oživljavanje kamenog sela“. Reč je o projektu zaštite sela Gostuša, udaljenom od Pirota tridesetak kilometara koga zbog kamenih krovova i autentične arhitekture kuća od kamena, drveta i zemlje, zovu “kamenim“.

Obnovljen je kameni krov  na apsidi crkve u selu, uređen potporni zida crkve, koja je posle 30 godina  osveštana. Meštanke sela su prezentovale kako se pravi crepulja od zemlje i kako se u njoj peče hleb pokriven žarom i pepelom. Crepulje su pravile meštanke Vera Manić i Ljubina Nikolić. One čuvaju ovaj način izrade posuda za pečenje hleba u selu. U njima su ispekle hleb koji se sa slašću pojeden.

-Ovo je težak ženski posao, crepulje prave samo žene. U zemlju se sipa voda, stave se kučine da stegnu masu, gazimo dok se ne stegne. Onda se ručno prave crepulje. Na kraju se napravi krst i ostavi da se ona suši. U nju se onda peku pogaće i hleb a može da se poklopi metalnim poklopcem koga mi ovde zove vršnjak- kaže Vera Manić.

Njena mlađa rodjaka Ljubina Nikolić dodaje da je sve to naučila od bake i sestre.

– Za pogaču je potrebo voda, kvasas i brašno. Peče se pola sata.  Pogača ispečena u crepulji ima poseban ukus jer se ona pokrije žarom i pepelom. Čuvamo ovu tradiciju. Nema naslednika – kaže Ljubina.

Upravnica Fondacije Elena Vasić Petrović kaže da su ove godine konkurisali sa projektom koji se finansira iz evropskih fondova.

– Glavni deo našeg projekta koji se zove oživljavanje kamenog sela odnosi se upravo na volonterski kamp i radionice starih materijala, zanata i tehnika. U proteklih nedelju dana radili smo na objektima u selu. Na crkvi Svetog Jovana Krstitelja smo uradili da ona  ponovo zaživi. Posle 30 godina sveštenici su osveštali hram a meštani su doneli kolače. Koristili smo stare materijale. Sada smo radili različite vrste krečnih i blatnih maltera. Radili smo na drvetu,nameštaju u crkvi, kamenim podovima u crkvi,na stepeništu.Radili smo konzervaciju kamena. Meni je posebno važno očuvanje kamenih krovova u selu. Uspeli smo da na apsidi crkve rekonstruišemo krov od kamenih ploča sa volonterima i uradimo potporni zid Crkve i trem. Sve to je rezultat naših istraživanja koja traju već nekoliko godina- kaže Elena Vasić Petrović.

Arhitekta konrezvator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva Danijela Mladenović kaže da je prvi put bila u Gostuši pre tri godine i sada se u ovo selo vratila ponovo.

– Jednom kad dodjete ne možete da se ne vraćate ponovo. Ove godine naš cilj je bio da se stara crkva rekonstruiše i stavi u funkciju. Prvi deo crkve je gradjen 1867. godine a drugi deo 1938. godine. Pre nekoliko godina Crkva je prepokrivena.Ovo selo je jedinstveno i autentično- kaže Mladenovićeva.

Muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu  Biljana Đorđev radi istraživanje izrade crepulja u kojima se peče hleb.

-Prave ih isključivo žene i to je veoma interesantno za moja etnološka istraživanja jer je način  na koji su žene na Staroj planini pravili crepulje, veoma arhaičan i možemo gotovo sa sigurnošću reći da se nije menjao poslednjih 7.000 godina. Najstarije crepulje koje poznajemo potiču još iz neolita. Na žalost, ovaj način rada je već zaboravljen i malo je žena koje znaju da ih prave. Radimo na tome da se to održi i nastavi i da mladje žene nauče kako se to radi. Cilj nam je da izrada crepulja na Staroj planini udje u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasledja, kao još jedan bitan element- kaže Đorđevićeva.