Da li je knez i kralj Milan Obrenović IV, prvi moderni srpski državnik, koji je izborio slobodu od turskog vazalstva, obezbedio nezavisnost i uveo svoju zemlju među uređene evropske države, zasluženo stekao glas neuravnoteženog čoveka, kockara, ženskaroša i rasipnika?
Da li su ga njegova epoha i njegovi sunarodnici sasvim protumačili i razumeli? Romansirani portret ovog vladara u prvom romanu Dejana Mihailovića „Podvizi i stradanja Grofa od Takova“ („Laguna“, 2018) razvejava predrasude o njegovoj ličnosti i epohi nudeći čitaocu splet zabavnih, necenzurisanih i često dramatičnih epizoda iz jednog burnog života, od dolaska na presto posle ubistva kneza Mihaila 1868. do smrti u Beču 1901.
„Ideja za roman nastala je kad mi je svojevremeno jedan istoričar u šali rekao da je Kraljevina Srbija nastala tako što se Srbija našla pred bankrotom posle jedne korupcionaške afere, pa je knez Milan potegao „Tajnu konvenciju“ sa Austrougarskom, kojom nam je car Franja Josif garantovao priznavanje kraljevine“, kaže Mihailović povodom svog romana.
Posle višegodišnjeg istraživanja po arhivama, čitanja raspoložive građe i literature, Mihailović je otkrivao da su s vremenom naše predstave o knezu i kralju Milanu uglavnom nastale na osnovu stereotipa i predrasuda, koje do danas preovlađuju.
„Tako su se ređale malo poznate epizode, zabavne, intrigantne, ali često i krvave, koje su ispunjavale njegov život i koje sam nastojao da oživim. Od ženskaroša, kockara, rasipnika i neurastenika izrastao je složeni lik čoveka koji je išao ispred svog vremena, izgradio modernu Srbiju i završio kao izgnanik, a njegova dinastija je dve godine posle njegove smrti u krvi zatrta. To je bio poriv da se pomoću oživljavanja prošlosti progovori i o sadašnjosti i o srpskom mentalitetu uopšte“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
