Oznaka tajnosti skinuta pre 10 dana: Zašto još ne znamo cenu spomenika Stefanu Nemanji?

Zaključkom Vlade od 18. jula 2018. godine, iznos sredstava za spomenik Stefanu Nemanji je proglašen za tajni podatak. Period tajnosti je istekao 1. januara ove godine, i uprkos brojnim novinarskim upitima, i dalje nemamo tačan odgovor koliko je on koštao.

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS), ističe da bi Sekretarijat za kulturu, kao raspisivač i naručilac konkursa, morao da obelodani ovu cifru.

– Za mene je misterija zašto je ovaj podatak bio i ostao tajna, jer Beograđani imaju pravo da znaju kako se njihov novac troši, a gradska uprava mora raditi transparentno i preuzimati punu odgovornost za sve svoje postupke. Inače, smatram da osnivač srpske države mora imati spomenik u našoj prestonici, pa zahtev za transparetnošću nikako ne znači da je neko protiv negovanja naše tradicije i istorije državnosti. Prema informacijama CLS-a, izrada spomenika i honorari autorima su koštali oko 10 miliona evra, ali teba tražiti i sačekati zvanični podatak sa finalnom situacijom – ukazuje Jovanović.

Filip Tatalović, odbornik DS-a, podseća da još ne znamo ni sve odredbe ugovora o Beogradu na vodi.

– Ne znamo ni kako je ispregovaran raskid ugovora sa kompanijom Kentkart. Ne znamo kako je gradonačelnik legalizovao objekat za koji legalizacija po zakonu nije moguća. Nepoznanice u vezi trošenja novca građana i nepoštovanje zakona su modus operandi SNS-a, tako da je sasvim očekivano da kriju i cenu spomenika. Uostalom, predsednik kaže da je Beograd postao Kazablanka, špijuni na sve strane, a građani bi da se bave trivijalnostima kao recimo pitanjem kako se troše njihove pare… – navodi Tatalović.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga, ističe za Danas da je problem sa spomenikom Stefanu Nemanji od samog početka bio veliki.

– Od izrade projekta, odabira autora, pa do same izgradnje i mesta na kome će se izgraditi. Sigurno je da je on debelo preplaćen kao uostalom i svaki projekat u ovoj zemlji i uveren sam da zbog te preplaćenosti nikada nećemo saznati koliko je spomenik stvarno koštao, jer ova vlast cenu svakog projekta debelo krije – naglašava Veselinović.

Mila Popović, odbornica SSP-a, kaže za Danas da bi ova vlast bila najsrećnija kada bi građani punili budžet, a vladajuća većina isti trošila pod velom tajne.

– Cena spomenika Stefana Nemanje nikada nije ispunila nijedan zakonski uslov da bude tajna. Cena po zakonu može da bude tajna samo ako bi neko procenio da bi Republici Srbiji pretila ozbiljna šteta ako bi se ona otkrila. Kako može da nastupi šteta za državu ako se sazna kako se troši njen novac? Privatno trošenje novca građana jeste lični podatak, ali podatak o tome kako se troše naše pare to ne može da bude. Jedina šteta je mogla da nastupi za SNS i njihovu većinu – ističe Popović.

Ona dodaje da od ove vlasti nismo ni očekivali da će odmah po isteku nekakve tajnosti, koju je SNS sam nametnuo, da objave cenu.

– Cela ujdurma je oko toga da se pitanje zataška i zaboravi, te da niko nikada više to ne pokrene, ali mi ćemo kao Stranka slobode i pravde podneti zahtev za informaciju od javnog značaja jer više ne postoji smetnja da dobijemo konačno tu informaciju. To što tražimo da građani znaju na šta se troši njihov novac nije naš hir, nego obaveza ove vlasti – poručuje Popović.

Podsetimo, televizija N1 otkrila je krajem 2020. da je spomenik Stefanu Nemanji koštao najmanje milijardu dinara ili oko devet miliona evra.

Taj iznos proizašao je iz dokumenata sa carine koja pokazuju da je u Srbiju, sa delovima spomenika, ušlo 10 kamiona iz Rusije koji su carinjeni sa različitim cenama. Najniža je iznosila 600.000 evra, a pojedini delovi koštali su i više od milion evra.

Cena transporta je iznosila više od 20.000 evra, a umesto radnika iz Srbije, postavljali su ga Rusi. Spomenik Stefanu Nemanji visok je čak 23 metra, težak 68 tona, a šipovi su pobodeni 15 metara duboko u zemlju.

Na raspisanom tenderu za izgled spomenika pobedio je predlog ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova i domaćeg arhitekte Petra Arsića, koji je za to nagrađen sa 50.000 evra.