Ozvaničeno vlaško pismo

Reč je o pet dodatnih znakova na srpsku azbuku, karakterističnih za vlaški jezik. To su muklo A i I, karakteristični za Krajinsko-timočki dijalekat, kao i Dz, Šj i Žj koji su, uz prva dva, karakteristični za Braničevsko-homoljsko narečje. Vlaška azbuka ima latiničnu i ćiriličnu verziju i za osnovu ima postojeći vlaški govorni jezik i dobro je polazište za nomenklaturu i standardizaciju vlaškog jezika, na kojoj će se, kako je izjavio dr Čelojević, „raditi u narednom periodu”. – Bitno je da mi stavljamo tačku na višegodišnje rasprave o tome da li Vlasi, koji žive u istočnoj Srbiji, južno od Dunava, treba da govore vlaškim ili rumunskim jezikom i da više ne postoje prepreke da mi već sada možemo da otpočnemo sa štampanjem časopisa i druge literature na vlaškom jeziku. Time bismo, istovremeno, prezentovali bogatstvo vlaškog govornog jezika, koje se razlikuje od rumunskog, kao što se razlikuje i naše vlaško poreklo. Reč je ovde i o revitalizaciji veoma značajnog segmenta vlaškog entiteta, imajući u vidu da je ćirilično pismo istorijsko pismo Vlaha na Balkanu na kome postoje pisani tragovi još iz 1391. godine. S druge strane, latinično pismo je pismo svih romanskih naroda, pa je kao takvo opravdano uvesti ga u ravnopravnu upotrebu i kod vlaške nacionalne manjine u Srbiji – kaže dr Čelojević.

Vlaško pismo, u obe varijante, navodi dr Čelojević, već je testirano i na kompjuteru. Kaže kako su članovi negotinskog Udruženja „Gergina” kreirali i probne test fontove vlaškog pisma koji su preko interneta postavljeni korisnicima na probno testiranje. Do sada ih je „probalo” više od 300 korisnika i niko nije imao primedbu na način njihove upotrebe.