„Za svađu je potrebno dvoje, ali ja neću da se svađam“: Koji je direktor poslušao Zlatibora Lončara i pričao sa svojim pacijentima?

To je jedan od prvih zahteva novog/starog ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je uputio direktorima zdravstvenih ustanova u Srbiji na sastanku u subotu. Direktori bi, osim sa pacijentima, trebalo da pričaju i sa svojim lekarima.

Od ponedeljka pitanja za pacijente

„Očekujem da koliko od ponedeljka vi lično obavite vizite, po svim odeljenjima vaših bolnica, da razgovarate sa pacijentima, da vidite kakvi su njihovi utisci o vašim bolnicama, domovima zdravlja, da razgovarate sa zaposlenima, svojim kolegama, i da stvari značajno unapredite. Maksimalnu posvećenost, odgovornost i profesionalnost tražim od vas kao direktno odgovornih za stanje u vašim ustanovama“, rekao je Lončar.

Aktuelni ministar je tom prilikom naveo i da su „zadaci u narednom periodu jasni“.

„Državno zdravstvo ne sme da tavori i propada, jer moramo svakom građaninu da omogućimo lečenje najsavremenijim aparatima i opremom koju smo nabavljali do 2022. godine. Dalje, zdravstvo ne sme biti teret države, a pacijenti moraju biti u središtu pažnje naših lekara i sestara. Pacijenti ne smeju da osećaju nikakvu neprijatnost u zdravstvenim ustanovama, to neću da tolerišem“, kazao je on.

Šta su juče pacijenti rekli direktorima bilo je teško saznati jer se neki od njih nisu javljali na svoje telefone, dok su pojedini direktori naveli da jesu pričali s pacijentima, kao što to i inače čine, ali da „ne žele da pričaju o tome jer svi znaju da su glavni problemi u brzini zakazivanja pregleda kod specijalista, manjak termina“.

Ipak, Nebojša Dimitrijević, direktor Opšte bolnice u Leskovcu, kaže da u subotu, zbog privatnih obaveza, nije mogao da prisustvuje sastanku sa Zlatiborom Lončarom, „ali da je poslao svog zamenika“.

„Svakog ponedeljka smo kod gradonačelnika“

„Mi, direktori zdravstvenih ustanova u Leskovcu, svakog ponedeljka već godinama unazad idemo kod gradonačelnika i izveštavamo o stanju u našim ustanovama. Kod nas u delu bolnice je u toku rekonstrukcija“, kaže Dimitrijević za Danas.

Kako nastavlja, kod njega nema ograničenja kada je komunikacija za pacijentima u pitanju, „svakodnevno dolaze kod mene“, kao i da ka leskovačkoj bolnici gravitira preko 200.000 građana iz tog dela Srbije.

„Stalno razgovaram sa njima. Svako od njih ima neko svoje iskustvo. Ima zadovoljnih i onih koji to nisu. Zadovoljni zahvaljuju jer su kod nas uspeli da reše svoje zdravstvene probleme, dok su nezadovoljni ljuti zbog različitih stvari. Pokušavamo svakom od njih da pomognemo i rešimo ono što je u našoj moći“, priča taj direktor.

Pacijentkinja: Hirurg tri sata u ambulanti

„Jedna pacijentkinja baš mi se žalila što je hirurg tri sata u ambulanti, a ne ceo dan. Objasnio sam joj da mora u vizitu, ambulantu, odeljenje, ali i u salu. Kad ode u salu, onda dolazi drugi hirurg u ambulantu. Takva nam je organizacija jer imamo samo dvojicu tih specijalista“, kaže on.

Prema njegovim rečima, najveće nezadovoljstvo većine pacijenata jeste nemogućnost elektronskog zakazivanja pregleda.

„Termina je malo. Rekao sam kolegama u Domu zdravlja koji zakazuju kod nas pacijentima preglede da, ukoliko nema termina kada je pacijent koji stanuje daleko od Leskovca došao, naprave spisak svih njih i da im zakažu preglede čim se prvi termini oslobode, da im potom to jave odmah. Tako se sprečava da ti ljudi ne dolaze zbog iste stvari kod lekara“, navodi on.

Upitan šta je glavni problem pacijentima u Leskovcu, on kaže da je u Urgentnoj službi detektovano i „subjektivnih i objektivnih“.

„Tamo je mnogo pacijenata i koji su urgnetni i koji to nisu. Neki od njih se bune zbog dugog čekanja, s pravom, a neki i ne. Na primer, ukoliko se rade laboratorijske analize ne može brže od mašine. Sve je automatizovano i mora da se sačeka čitav proces. To neki pacijenti ne mogu da shvate. Potom, ukoliko se radi rendgensko snimanje, to je malo brže u odnosu na skener. I zbog toga se bune“, opisuje on.

Dodaje da su to problemi ne samo u Srbiji, „već svuda“.

„Najmanje bolesni pacijenti najviše viču“

„Uz to, pacijenti se žale da lekar koji bi trebalo da ih pregleda nije tu, a on je morao hitno u salu. Tada ljudi reaguju jer čekaju duže. Obično oni koji su najmanje bolesni najviše viču, dok ovi drugi nemaju snage za vikanje. Ali, plan je da proširimo Urgentni, tako da ćemo sve to rešiti“, kaže Dimitrijević.

Na pitanje o njegovom utisku o povratku starog ministra zdravlja Lončara, on kaže da je dugo direktor, kao i da je ranije imao korektnu saradnju sa njim, ali ništa manje korektniju i sa Danicom Grujičić.

„Ovaj sastanak je pokazao da Lončar kreće da radi baš za pacijente i u vezi sa pacijentima i njihovim problemima u zdravstvu. Mi smo malo udaljeni od Beograda, gde je tamošnjim direktorima dostupnije Ministarstvo zdravlja, i upućeni smo samo na sebe. Šaljemo pacijente u Niš i Beograd, nekad zbog njih zovem ja, nekad moj zamenik. Ali, uglavnom ima nezadovoljnih pacijenata i biće ih uvek“, objašnjava on i dodaje:

„Ipak, za svađu je potrebno dvoje, ali ja nikad neću da se svađam“.

On jedva čeka da se završi rekonstrukcija dela bolnice kada će se mnogi problemi pacijenata rešiti.

„Od dijagnostike sve smo završili, imamo sve aparate, uključujući i magnetnu rezonancu. Ona je nova, radi, dolaze pacijenti i iz Vranja i okoline na snimanja. Danas je počelo elektronsko zakazivanje tako da svi pacijenti znaju tačno vreme u koje će biti primljeni na MR“, ističe Dimitrijević.

Sa druge strane, sveobuhvatno novije istraživanje o zadovoljstvu pacijenata zdravstvenim sistemom pokazuje da je svaki drugi građanin zadovoljan.

Svaki drugi zadovoljan kvalitetom zdravstvenih usluga

Prema podacima NALEDA iz prošlog marta, 54 odsto građana zadovoljno je kvalitetom zdravstvenih usluga koje pružaju državne zdravstvene ustanove u srbiji, pri čemu ovaj udeo raste na blizu dve trećine među građanima starijim od 60 godina, dok je nezadodvoljstvo iraženije kod građana od 30 do 44 godine i zaposlenih.

Kada su glavni problemi u zdravstvu u pitanju, tu su loša organizacija zdravstvenih ustanova, na koju se žali blizu dve trećine građana. Na drugom mestu je nedostatak stručnih kadrova i nedovoljna motivisanost i posvećenost zdravstvenih radnika i to kao problem opaža blizu trećine ispitanika.

Takođe, kako je istraživanje pokazalo, u većini slučajev, termin za pregled kod lekara specijaliste bude zakazan za do 30 dana, ipak svaki treći u proseku čeka na pregled duže od mesec dana, a svakom desetom termin ne bude zakazan.

Između ostalog, ispostavilo se da više od trećine građana u prethodne tri godine nije moglo da dobije uslugu u državnoj zdravstvenoj ustanovi, a kao glavne razloge navode da nije bilo termina ili da im je usluga bila hitno potrebna, a da je vreme čekanja bilo predugo.