Prošle godine u Srbije je urađen jednocifren broj transplantacija dok je u susednoj Hrvatskoj, urađeno 268 transplantacija – saopštilo je udruženje Donorstvo je herojstvo povodom Nacionalnog dana donora, koji se obeleževa 6. juna.
Kako su podsetili i pre kovid pandemije transplantacije u Srbiji su bile u samom zapećku pa je tako u protekloj deceniji, prosečan godišnji broj urađenih transplantacija bio 57.
– Istovremeno, prema zvaničnim podacima Uprave za biomedicinu i Ministarstva zdravlja, na listi čekanja nalazi se 820 ljudi koji čekaju organ (jetra, bubreg i srce) – među njima i 35 dece koji idu na dijalizu i još oko 1,000 ljudi koji čekaju na transplantaciju rožnjače – ističu iz Udruženja.
Ovo udruženje nedavno je osnovano kako bi se skrenula pažnja na problem nedovoljnog broja transplantacija u Srbiji.
Tim povodom pokrenuta je peticija koju je potpisalo više od 11.000 građana kao apel za hitan prijem i sastanak u nadležnom Ministarstvu da bi što pre pristupilo sistemskom rešavanju ovog problema.
– Nakon nekoliko formalnih sastanka sa Upravom za biomedcinu i državnim sekretarom, i dalje nema konkretnih dela i akcije koji bi govorili u prilog tome da će se ova mračna statistika promeniti. Dobre namere se ne dovode u pitanje, one su stvar vaspitanja, nas interesuje konkretna posledica dobrih namera, a to je da transplantacija u Srbiji ne bude misaona imenica – navode iz udruženja.
Oni podsećaju na brojne probleme koji postoje u Srbiji, uključujući i činjenicu da pacijenti koji imaju živog donora prikupljaju novac za transplantaciju u inostranstvu jer ne mogu više da čekaju u Srbiji.
Iz udruženja na kraju i pitaju “da li život 35-oro dece koji idu na dijalizu ne vredi i može da se pusti niz vodu?” –
– Statistika kaže da samo 10 odsto ljudi sa liste čekanja doživi svoju drugu šansu. Pitamo javno, zašto i kako smo došli do juna meseca bez transplantacija za ljude sa liste i zašto smo nevidljivi, ostavljeni bez šanse da nam se produži život? Zašto smo otpisani i gurnuti u smrt, zašto sistem ne želi članove društva koji će nakon transplantacije moći da doprinesu? Na sve to dijaliza je više desetina puta skuplja od transplantacije. Mesečni troškovi tretmana dijalize za 5000 pacijenata okvirno iznose 4,000,000 evra. Transplantacija je jedina grana medicine gde je najeftiniji vid lečenja ujedno i najbolji za pacijenta. Apsolutno ne postoji nijedan argument protiv transplantacije organa u Srbiji, a opet šest meseci ne možemo da se pomerimo sa mrtve tačke. Ogorčeni, otpisani i neutešni pitamo se, zašto nam se ugrožava osnovno ljudsko pravo, pravo na život? – zaključuju u udruženju.
Podsetimo, povodom Nacionalnog dana donora i udruženje „Zajedno za novi život“ organizuje izložbu fotografija i video-materijala u Galeriji hola zgrade Radio Televizije Srbije na kojoj će biti prikazane životne borbe koje pacijenti vode dok čekaju transplantaciju ili su iz njih izašli kao pobednici.
Izložba će biti otvorena do 10. juna a posetioci će moći da upoznaju i lično one koji su dobili život na dar. Izložba se otvara simbolično u pet do dvanaest (11:55).
-Ovom izložbom želimo da skrenemo pažnju javnosti na osobe koje čekaju transplantaciju organa, a šansa da ga dobiju u protekle dve godine je svedena na minimum zbog pandemije korona virusa zbog koje se transplantacije nisu radile – navode iz udruženja, objašnjavajući da postavka “priča priču” o tome koliko je teško čekati organ u Srbiji, koja je na dnu Evropske lestvice po broju donora na million stanovnika, te od kakvog je značaja imala transplantacija organa za pacijente koji su je dočekali.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.