Pacijenti treba dobro da poznaju svoju bolest

Ona se radi pomoću aparata za hemodijalizu i korišćenjem dijalizatora što zajedno čini tzv. veštački bubreg. Pored akutno nastalih otkazivanja bubrega, gde se i do 90 odsto slučajeva može očekivati oporavak bubrežne funkcije i gde se hemodijaliza primenjuje samo privremeno, postoji i stanje hronične slabosti rada bubrega, kada je hemodijaliza specifičan postupak, može se reći i lek, koji će pomagati da osoba bude dovoljno dobro rehabilitovana za dalji život, bilo do transplantacije bubrega bilo trajno. Uobičajeno je da se hemodijaliza ponavlja više puta u toku nedelje, najčešće tri puta, po 3, 4 ili 5 sati, ali postoje i drugi modaliteti – objašnjava za Zdravlje Danas dr sc. med Zoran Paunić, nefrolog iz Beograda.

* Kada je hemodijaliza neophodna?

– Nema čvrstih dogmatičnih stavova. Generalno, to su situacije kada je procenjena bubrežna funkcija ispod 10 odsto od normalne, zatim, kada je pacijent toliko iscrpljen zbog hipoproteinske dijete u preddijaliznom periodu ili zbog gubitka apetita da ga dalje gladovanje može dodatno ugroziti, kada je acido bazna ravnoteža krvi značajno poremećena u smislu tzv. metaboličke acidoze i kod stanja povišene vrednosti kalijuma ili uremijskog nakupljanja tečnosti u srčanoj kesi.

* Kad pacijent kreće na hemodijalizu, nema mnogo znanja o tom načinu lečenja. Koje su najčešće njihove zablude?

– Pacijenti ponekad pomisle da je hemodijaliza potpuna zamena funkcije bubrega, a naziv „veštački bubreg“ povećava ovu zabludu, i da tada mogu da jedu i piju kao kada su njihovi bubrezi normalno radili. Istina je da hemodijaliza, samo delimično, i intermitentno, nadoknađuje glavne funkcije bubrega. Zato pacijenti, prvenstveno, moraju da vode računa: o unosu tečnosti, unosu soli i o namirnicama bogatim fosforom odnosno kalijumom.

Druga zabluda kod bolesnika koji ne mokre je da je bitan nivo kreatinina u krvi. Kreatinin je pokazatelj funkcije bubrega, dok ta funkcija postoji. Kod pacijenata koji ne mokre on je samo parametar uhranjenosti. Dakle, ako je krupan pacijent imao kreatinin 1.000 mikromola po litru, pa sada ima 500, a ne mokri, to može da znači da se njegova nutricija ozbiljno pogoršala. Obrnuto, ako je kreatinin kod neke sitnije starije gospođe na hemodijalizi skočio sa 500 na 800 mikromola po litru, moguća su tri scenarija: mokrila je pa više ne mokri; ima mnogo bolji apetit i adekvatnost dijalize nije dobra.

Treća zabluda, ponekad pogrešno sugerisana i od strane zdravstvenih radnika koji ne rade na nefrologiji, jeste da su razne komplikacije koje pacijenti imaju: kalcifikacija krvnih sudova, srčanih zalistaka, veća sklonost ka infekcijama itd. Posledica hemodijalize. Nisu retke situacije da se na pitanje pacijenta „Zašto mi se ovo javilo?“ dobiju lakonski odgovor, upravo od nekih kolega „To vam je od dijalize“. Istina je da su te komplikacije posledica prestanka rada bubrega, jer hemodijaliza nije kompletan veštački bubreg.

* Termin „suva težina“, takođe, zbunjuje pacijente na hemodijalizi. Šta je to i kako se određuje?

– To je težina koju planiramo, najbolje zajedno lekar i dobro informisan pacijent, kao cilj na kraju dijalize, sa kojom će pacijent biti dobro rehabilitovan i bez potrebe da pije lekove za pritisak sve do sledeće dijalize. Ona se određuje, prvenstveno, na osnovu kliničkog pregleda, kao i broja i vrste simptoma koje pacijent ima pre, u toku i posle hemodijalize. Današnja medicinska tehnološka sredstva mogu znatno da pomogu u ovoj proceni. To su bioimpedantna spektroskopija, ultrazvučni pregled donje šuplje vene, u novije vreme i ultrazvučni pregled pluća.

* Koje su kontrole najvažnije kod ovih pacijenata?

– Od kliničkih pregleda, na prvom mestu, treba voditi računa o krvnom pritisku pre, u toku i posle hemodijalize. Više od 90 odsto pacijenata na hemodijalizi ima hipertenziju zbog „viška“ tečnosti u vanćelijskom prostoru. S druge strane, preterano ili prebrzo izvlačenje tečnosti u toku hemodijalize može dovesti do veoma ozbiljnog smanjenja cirkulacije u vitalnim organima, srcu i mozgu.

Veoma su bitne redove laboratorijske kontrole krvne slike, nivoa kalijuma, fosfora, kalcijuma, nivoa hormona paraštitaste žlezde. Dobra rehabilitacija bolesnika na hemodijalizi podrazumeva da su svi ovi parametri pod kontrolom. Ako nešto od toga nije kako treba, dalje se ubrzavaju procesi ateroskleroze i dolazi do ubrzanog starenja.

Osim ovoga, savetujem i periodične preglede stopala bolesnika. U svetu, a sve češće i kod nas, najviše bolesnika na hemodijalizi boluje od šećerne bolesti. Oni, ali i oni koji nisu dijabetičari, često imaju problema sa perifernom cirkulacijom, tj. imaju tzv. periferne vaskularne bolesti. Otkrivanjem ranih, početnih promena na stopalima i njihovim blagovremenim lečenjem, možda će se i broj teških komplikacija kod ovih bolesnika smanjiti.

* Kakva treba da bude ishrana bolesnika na hemodijalizi. Šta je poželjno, a šta ne?

– Poželjan i potreban je dobar unos belančevina. Problem nastaje što je to povezano s povećanim unosom fosfora, koji nikako nije poželjan. Dobra i idealna namirnica je belance jajeta. Poželjan je i unos namirnica koje nemaju puno kalijuma, jer njegov višak direktno ugrožava rad srca. Natrijum (u kuhinjskoj soli) je, takođe, nepoželjan, jer pojačava osećaj žeđi i dovodi do prevelikog unosa vode. Taj višak tečnosti i soli dovodi do povišenog krvnog pritiska, a kod pacijenata koji i slabije mokre može biti opasan po život. Fosfor, u obliku njegove soli, fosfata, u namirnicama je često „skriven“ kao sastavni deo raznih konzervanasa. Zato je važno da se čitaju deklaracije na prehrambenim proizvodima, uz oprez da ih proizvođač i ne navede u deklaraciji. Primer je „sveže“ meso, koje je neretko u velikoj količini, obogaćeno konzervansom koji sadrži fosfate, jer to daje svežu, „crvenu boju“. Pitanje pravilne i dobre ishrane pacijenata na hemodijalizi je veoma važno i kompleksno. Taj problem u razvijenom svetu rešavaju nutricionisti specijalizovani za pravilnu ishranu bolesnika na hemodijalizi.

* Koliko je bitna fizička aktivnost za ove pacijente i kakva treba da bude?

– Za dobru rehabilitaciju je neophodna redovna fizička aktivnost. Ona se mora planirati i primenjivati u odnosu na individualno zdravstveno stanje pacijenta, tj. uz savet i odobrenje kardiologa i nefrologa. Treba da je redovna i umerena.

* Šta poručujete pacijentima?

– Pacijenti na hemodijalizi treba dobro da poznaju svoju bolest i osnovne principe lečenja hemodijalizom, treba da budu aktivno uključeni u svoje lečenje. Kada se osećaju dobro i kada su dovoljno potkovani informacijama, lakše će razumeti sve mere koje se preduzimaju.

… a potencijalnim donorima?

– Svi smo potencijalni primaoci organa. Zbog toga, a i duboko ljudski i beskrajno plemenito je da svi budemo i potencijalni donori organa, ako nastupi stanje moždane smrti.

Kada je reč o programima transplantacije, mislim da je neophodna široka i stalna društvena kampanja: dobar i sistematski rad na edukaciji svih ljudi o značaju transplantacije, o moždanoj smrti, o važnosti razgovora o ovim temama sa rođacima i prijateljima i obezbeđenje kompletne logističke podrške za sistematično sprovođenje plana i razvoja transplantacije.

Foto : Dr sc. med Zoran Paunić