Pad dirižabla generala Nobilea na Severnom polu

Nesreća posade dirižabla “Italija” dogodila se nakon njegovog trećeg uzletanja sa baze u Špicbergu.

Dirižabl je pred jutro stigao na Severni pol, ali usled loših vremenskih uslova nije mogao nigde da sleti.

Sneg je bio težak kao olovo, a hladan vetar ga je velikom brzinom pretvarao u led. Krov dirižabla više nije mogao da podnese težinu i polako je počeo da pada.

Kako bi smanjio težinu dirižaba, jedan oficir izbacio je dve kante benzina od po 70 kilograma.

Stanje se na kratko poboljšalo, ali kako sneg nije prestajao da pada, avion se spustio na svega 300 metara visine.

Naučnik Behouneh je rekao: “Uskoro ćemo biti na zemlji, ali ne u logoru”.

Potpunu tišinu prekinuo je udarac zadnjeg motora dirižabla u jednu santu prilikom čega je poginuo motorista Arduino.

Nakon udarca u glavnu gondolu general Nobile izgubio je svest.

Na sreću, pre pada su zaustavil motore tako da nije došlo do eksplozije.

Nakon što je Nobile došao sebi, okupio je preživele članove posade, i izračunao da će uz to brašna i čokolade što im je ostalo imati da jedu 25 dana.

Ubrzo su podigli šator i pokušali da uspostave telegrafsku vezu kako bi pozvali u pomoć, međutim brod “Ćita di Milano” koji je trebalo da neprekidno bude na vezi, nije im odgovarao.

Konačno nakon desetak dana uspeli su da utvrrde tačnu lokaciju i da uspostave veze sa Rimom, ali ni naredih dana niko nije dolazio u pomoć.

Posada je bila sve očajnija, a ubrzo su ostali i bez hrane.

Trideset dva dana nakon nesreće pomoć je konačno stigla.

U prvi avion ukrcao se general kako bi organzivao akciju spašavanja svoje posade.

U narednih nekoliko dana preživeli članovi vraćeni su u svoje domove, ispričao je general Nobile za list Vreme 7. maja 1939. godine.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Istog dana, list Pravda piše o cenzuri holivudskih filmova.

Dugo se po novinama pisalo o snimanju senzacionalnih filmova o Garibaldiju i Van Gogu, ali je zahvaljujući Hejsovoj direkciji sve ostalo samo na rečima.

“Hejs ofis” ima vrhovni nadzor nad celokupnom američkom filmskom industrijom, i ako on odluči da snimanja nema, nijedno preduzeće se ne bi usudilo da tu zabranu prekrši.

Tako je komisija zabranila i snimanje filma “Van Gog” jer, iako je on bio veliki umetnik, prema oceni “Hejs ofisa” nedopustivo je to što se zaljubio u prostitutku.

Slična sudbina zadesila je i film “Besan pas” jer se smatralo da bi film sa takvim sadržajem mogao da predstavlja aluziju na nekog od postojećih diktatora.

U odlučivanju o zabrani snimanja Hejsov biro najčešće se rukovodi političklim i moralnim razlozima.

Ako sadržaj nekog filma šteti javnom moralu, suviše slobodno tretira seksusalne probleme ili propagira kriminal, velika je verovatnoća da neće biti snimljen.

Posebno se brine o tome da se u filmu ne vređa nijedna evropska zemlja jer bi to moglo da prouzrokuje zabranu prikazivanja američkih filmova u inostranstvu, piše Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.