Pad nije drastičan, ali je očekivan

Ovaj pad je očekivan i na takav scenario predstavnici akademske zajednice ukazuju poslednjih nekoliko godina, s obzirom da je broj naučnih radova počeo da opada od 2013. Jedna od njih je i novoizabrana rektorka UB Ivanka Popović, koja za Danas objašnjava da se Univerzitet u Beogradu već nekoliko godina nalazio oko 300. mesta, malo iznad ili ispod njega.

– Taj rezultat je odličan imajući u vidu da smo u regionu zaista najjači univerzitet. Šangajska lista po užim naučnim oblastima, gde se od 54, nalazimo u 27 takođe, govori o akademskom ugledu UB. Ipak, možemo uočiti da je došlo do malog pada u ukupnom broju naučnih radova, kao i u broju visokocitiranih radova. Taj pad je svakako posledica neodgovarajućeg finansiranja nauke u Srbiji, o čemu sam više puta govorila – kaže Popović.

Predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević ističe za Danas da je više razloga koji su doveli do pada na Šangajskoj listi.

– Prva greška je napravljena ukidanjem Ministarstva za nauku i pripajanja nauke Ministarstvu prosvete. U svim razvijenim zemljama sveta je nauka vezana za visoko obrazovanje. Trebalo je napraviti spregu između visokog obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja. Umesto toga, nauka je pripojena prosveti i dobili ste jedno vrlo, vrlo siromašno ministarstvo sa mnogo problema kojim je jako teško upravljati. Sada je akcenat na osnovnim i srednjim školama što je dobro, jer je to osnova za visoko obrazovanje, ali su, s druge strane, visoko obrazovanje i nauka na neki način zapušteni – ističe Kovačević.

On ukazuje da poslednjih desetak godina nisu raspisivani konkursi za naučnoistraživačke projekte i da se u nauku ulagalo malo. Kako kaže, „em imamo mali BDP, em iz njega za nauku izdvajamo mali deo, svega 0,3 odsto“.

Po Kovačevićevom mišljenju, za takvo stanje nisu odgovorni pojedinačno bivši ministri prosvete već sve prethodne vlade zbog politike kakvu su sprovodile. Na pitanje može li se desiti da u narednim godinama UB ispadne sa Šangajske liste, Kovačević odgovara da može, ukoliko se ne ojača infrastruktura, zaustavi odliv mozgova i poveća ulaganje u visoko obrazovanje i nauku.

– LJudi neće ovde više da studiraju doktorske studije, imaju jako dobre ponude iz Evropske unije i Amerike, dobijaju besplatne školarine, odmah ih angažuju na projektima i to doprinosi vašem plasmanu na Šangajskoj listi. Imamo mlade talentovane ljude i za njih se bori ceo svet. Najjednostavniji način da odu iz Srbije je da upišu master ili doktorske studije u inostranstvu. To vam je kao u sportu, i u nauci postoje skauti koji najtalentovaniju decu angažuju za svoje škole – navodi Kovačević i dodaje da je plasman UB među 400 najboljih u svetu odličan rezultat, s obzirom na okolnosti.

Ivanka Popović dodaje da je od količine novca koji se ulaže u nauku, mnogo važnije u kakvom se ambijentu radi i na koji način se podstiču najbolji naučnici.

– Ako se nauka tretira kao socijalna kategorija i ako se finansiranje ni na koji način ne vezuje za učinak istraživača, mi ćemo nastaviti da klizimo na dole na svim listama. Čini mi se da Ministarstvo prosvete pokušava da uredi situaciju u nauci. Nadajmo se da će novi Zakon o naučnoistraživačkom radu i odgovarajuće rešenje načina finansiranja istraživača dati i odgovarajući rezultat, ali ćemo ga, nažalost, osetiti tek za nekoliko godina – ističe prorektorka Popović i napominje da je za Srbiju vrlo važno i što je Univerzitet u Novom Sadu ušao na listu na poziciju 901. do 1000. najboljih svetskih univerziteta.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Viktor Nedović smatra da je ovogodišnji plasman veliki uspeh za Univerzitet u Beogradu, ali i to što se Univerzitet u Novom Sadu našao među najboljih 1.000.

– Na UB i dalje imamo izuzetno visok broj naučnih radova u kvalitetnim časopisima, više od 3.100 radova na godišnjem nivou. Ako gledamo citiranost tu kao i prošle godine imamo dva izuzetno citirana naučnika iz oblasti matematike – rekao je Nedović.

Podseća da će Predlog zakon o fondu za nauku u septembru biti na javnoj raspravi i da bi njegova primena trebalo da počne naredne godine. Za novi zakon kaže da je iskorak dalje, da nisu želeli „uravnilovku za sve“, da se daje podrška svima i da ta podrška bude mala i neproduktivna.

– Želeli smo da uradimo nov način finansiranja nauke, gde ćemo kroz fond za nauku da podržavamo one koji su zaista najkvalitetniji i da izvrsnost u nauci bude nagrađena – rekao je Nedović.

Kriterijumi

Šangajska lista, koja se smatra jednom od najuticajnijih, rangira 500 najboljih visokoškolskih ustanova u svetu, od preko 1.500 koji se ocenjuju. Ključni kriterijumi su naučnoistraživački rad, odnosno broj objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima, citiranost, broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje koji su pohađali univerzitet ili su na njemu zaposleni. Listu svake godine objavljuje univerzitet Ciao Tong iz Šangaja. Ove godine rangirani su i univerziteti od 501. do 1.000 mesta, koji su zapravo top 500 kandidata.

Dominacija američkih univerziteta

Čak 16 godina zaredom na prvom mestu Šangajske liste nalazi se Harvard, a slede ga Stanford i Kembridž, MIT, Berkli, Prinston, Oksford, Kolumbija, Kalteh i Čikago. U kontinentalnoj Evropi, ETH Cirih je najbolji rangirani univerzitet na 19. mestu, a Univerzitet u Tokiju (22 mesto) i Kjoto univerzitet (35) drže vodeće pozicije u Aziji. I ove godina među top 500 dominiraju univerziteti iz SAD – u prvih 10 čak osam je američkih, u top 100 ih je 46, a 139 je među najboljih 500. Kina ima 62 univerziteta rangirana u top 500, a Velika Britanija 39. Kada je reč o našem regionu, Univerzitet u LJubljanu je u grupi od 401. do 500 mesta.