Od lekara, čuvara do upravnika: Ko je sve odgovoran za smrt zatvorenika u KPZ Padinska skela?

Osumnjičena su trojica njegovih „cimera“, a sagovornici Danasa smatraju da su za smrt osuđenika odgovorni upravnik zatvora, načelnik službe bezbednosti ali i lekar koji pregledao zatvorenika.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija pokrenula je disciplinski postupak protiv sedam službenika KPZ-a u Padinskoj Skeli zbog sumnje da su počinili težu povredu radne discipline, a prema nezvaničnim informacijama koje su preneli mediji upravnik KPZ-a Vladimir Bukvić premešten je na niže radno mesto.

Slavica Radovanović, pukovnica policije u peniziji sa doktoratom na temu uloge službe obezbeđenja u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, kaže za Danas da upravnik zatvora apsolutno mora da snosi odgovornost a da je načelnik službe za obezbeđenje najodgovornija osoba pored upravnika.

„Treba prozvati i načelnika Uprave krivičnih sankcija jer nije ovo jedini zatvor u kom se dešavaju ovakve stvari. Načelnik je zadužen za sve zatvore i prema tome mora da oformi komisiju koja će u svim kazneno popravnim ustanovama da ispita kako se postupa sa osobama koje se nalaze na izdržavanju kazni zatvora i kako se ponašaju pojedinci unutar tog kruga ljudi“, kaže Radovanović.

Prema njenom mišljenju, veliki je problem što zatvori od „pamtiveka“ funkcionišu po nepisanim pravilima koja moraju da se poštuju.

„Nažalost, kompletan sastav ljudi koji rade u zatvorima, i čuvari, službe za resocijalizaciju pa čak i upravnici prećutno prelaze preko takvih pravila“, navodi Radovanović.

U konkretnom slučaju iz Padinske skele, kako kaže, gotovo niko zaposlen nije adekvatno uradio svoj posao.

„Gde su bile službe za obezbeđnje, čuvari, psiholozi a naročito specijalni pedagozi koji treba da rade na resocijalizaciji tih osoba“, pita Radovanović.

Navodi i da važan deo odgovornosti snose i zdravstevni radnici koji su pregledali ubijenog zatvorenika nakon što je zadobio telesne povrede.

„Ako je ovaj čovek dolazio i zatražio pomoć zato što su povrede bile vidne, ne može iskusnom zdravstvenom radniku da promakne kako su te povrede nastale. Medicinsko osoblje koje ga je pregledalo je trebalo da preuzme odgovornost da ispita kako je došlo do povreda, da ispita šta se desilo. Nije čovek mogao da padne i da se tako povredi“, smatra Radovanović.

Lekari su, kako kaže, trebali da o povredama obaveste upravnika, službu za obezbeđenje koji bi onda trebalo da zatvorenika izmeste iz ćelije u kojoj je bio a da se osobe koje su bile sa njim sankcionišu i pozovu na razgovor.

Tvrdi i da su čuvari sigurno znali šta se dešava ali očigledno nisu reagovali.

„Ja kao dugogodišnji policijski radnik odgovorno tvrdim da čuvari koji se nalaze u tim blokovima znaju sve šta se dešava među zatvorenicima“, zaključuje Radovanović.

Advokat Miloš Janković, nekadašnji direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zaštitnik građana i član potkomiteta UN za prevenciju torture, kaže za Danas da je tortura situacioni zločin koji se dešava u ustanovama gde se nalaze osobe lišene slobode, kako u svetu tako i u Srbiji.

Problem je kako, kaže to što su te, ustanove „sakrivene od očiju javnosti“.

„Upitno je šta se dešava u nekim kasnim noćnim satima, i zbog toga postoje brojni standardi, konvencije i propisi koji ukazuju na povredivost ljudi koji su lišeni slobode“, kaže Janković.

Navodi da ovaj slučaj može da posluži za nauk institucijama kao bi nadležna tužilaštva sprovodila blagovremenu i delotvronu istragu, u saradnji sa policijom i zatvorskim vlastima.

„Dobro je da je pokrenut istražni postupak i obavljena obdukcija, to je nešto što bi trebalo da predstavlja pravilo, jer Zakonikom o krivičnom postupku je propisano da se u slučajevima kada dođe do smrti zatvorenika, obavezno vrši obdukcija“, navodi Janković.

Smatra da ne treba prejudicirati da su ovo zlostavljanje izvršila trojica osumjičenih zatvorenika.

„Teorijski postoji mogućnost da je to uradilo zatvorsko osoblje a da je sad svaljeno na osuđenike. Naravno, to je sada zadatak na tužilaštvu da utvrdi sve dokaze koji bi učinili nesumnjivim ko je to načinio“, kaže Janković.

Naglašava da je posebno bitna uloga lekara, i da se često dešava da zatvorski lekari ne sprovode svoje obaveze u skladu sa važećim standardima, pre svega ne sprovode detaljne preglede.

„Brojni su slučajevi da lekarskim pregledima lica lišenih slobode prisustvuju oni zatvorski i policijski službenici za koje tvrde da su su ih zlostavljali. Time se onemogućuje poverljiv odnos između lekara i pacijenta, a posledica je da izostaju dokazi koji bi bili odlučni za utvrđivanje slučajeva zlostavljanja“, priča Janković.

Nataša Andonovski iz udruženja Uporište kaže da slučajevi poptu ovog u Padniskoj skeli nisu česti kada su u pitanju osuđenici sa prekršajnim kaznama.

„Desi se da nekad bude preveliki broj osuđenih u jednoj spavaonici pa se oni tu ‘zakače’ ili posvađaju jer gde bude puno ljudi bude i problema, ali ovako nešto ne je nisu u pitanju visoko kriminalne kategorije“, kaže Andonovski.

„Prekršajci“ su, kako kaže, u odvojenim delovima zatvora i nemaju dodira sa krivičnim osuđenicima.

„Njih obilazi samo straža, oni nemaju vaspitini rad, znači njih vaspitači ne obilaze, s njima se ne rade nikakvi korektivni tretmani“, priča Andonovski.

Ona smatra da su u ovom slučaju čuvari pogrešili i da je dobar deo odgovornsti na njima.

„Tu je pre svega odgovorna straža zato što ih nisu obilazili, znači nisu vršili svoju dužnost. Straža uvek ima svoje doušnike među osuđenicima i vrlo lako sazna sve što je zanima“, ističe Andonovski.

„Da bi se ovo sprečilo i nikad više ne ponovilo, potrebno je da stručne službe rade svoj posao. Zatvorsko osoblje treba da bude osposobljeno da prepozna takve situacije, ne samo da čekaju da im neko prijavi“, zaključuje Andonovski.