Pajtić: Lustracija bi bila blagorodna, ali bez kršenja ljudskih prava

„Ljudi često mešaju krivičnu i prekršajnu odgovornost s lustracijom. Često se mogu čuti i teze da će neko završiti u zatvoru u procesu lustracije, što nije ideja lustracije. Lustracija podrazumeva suspendovanje ili ograničavanje prava da neko bude biran na određenim javnim funkcijama“, rekao je Pajtić.

Dodao je da je za donošenje i sprovođenje zakona o lustraciji potrebno da postoji volja većine političkih aktera koji bi posle aktuelnog režima došli na vlast.

„Međutim, postavlja se pitanje da li bi takav zakon bio u saglasnosti s propisima Evropske unije, kojoj bi buduće demokratske vlasti sigurno težile“, kazao je Pajtić.

Upitan po kojim bi kriterijumima neko mogao da bude lustriran, Pajtić je kazao da se u pojedinim istočnoevropskim zemljama gde je lustracija sprovedena, zakonodavac pozivao na pravilo da „nema slobode za neprijatelje slobode“.

„Svi, za koje se dokaže da su kršili osnovna ljudska prava svojim sugrađanima, mogu da budu lustrirani. To se, na primer, može odnositi na sve one koji su učestvovali u izbornim krađama, kupovini glasova ili su ograničavali političkim protivnicima učešće u javnom životu, kao i na one pripadnike tajnih službi koji su se obračunavali s političkim neistomišljenicima režima“, naveo je Pajtić.

Istakao je da je mnogo jednostavnije bilo doneti i sprovesti zakon o lustraciji u zemljama koje su prešle iz jednopartijskog u višepartijski sistem, nego što bi to bilo sada u Srbiji posle 30 godina višepartizma.

„Ipak, bez takvog zakona stalno ćemo imati problem s neformalnim centrima moći, odnosno s ljudima koji ni posle 30 godina ne shvataju koncept demokratije i rade i dalje na rušenju slobodnih medija i suspendovanju političkih prava“, zaključio je Pajtić.