Rat na turskoj granici sa Sirijom i političke i ekonomske nevolje koje tište Egipat nagnali su dve zemlje da se okrenu jedna drugoj i sklope savez koji bi mogao, tvrde analitičari, da predstavlja značajnu geopolitičku promenu na Bliskom istoku. Arapsko proleće je ujedinilo dve zemlje i njihove regionalne ambicije budući da obe zemlje predvode partije sa korenima u političkom islamu, piše Njujork tajms.
Egipat i Turska razmatraju ukidanje viznih ograničenja, a nedavno su završile zajedničke pomorske vežbe u Mediteranu. Turska je ponudila mnoštvo mera koje bi poduprle egipatsku ekonomiju, uključujući i paket pomoći od dve milijarde dolara. Vode se takođe i pregovori o turskoj pomoći Egiptu u obnovi zdanja iz doba Osmanlijskog carstva. Očekuje se da će u narednih nekoliko nedelja, kada turski premijer Redžep Tajip Erdogan doputuje u Kairo, partnerstvo biti ozvaničeno.
Iako je uticaj Egipta, navode stručnjaci, već duže ugrožen ekonomskim nedaćama, te neuspešnom diplomatijom, ipak je Kairo „sidro“ u regionu zbog saveza sa Saudijskom Arabijom i Jordanom. Egipat je često imao zamršene odnose sa Turskom, budući da su obe zemlje viđene kao „srca i umovi arapskih ulica“, gde je Turska sebe predstavljala kao zaštitnika Palestinaca, što je često izazivalo nelagodu za nekadašnjeg egipatskog lidera Hosnija Mubaraka.
Egipat i Turska okrenule su se jedna drugoj, što bi moglo da dovede do stvaranja saveza koji bi izmenio region.
„Očigledno je da je sada Egipat najbliži partner Turskoj na Bliskom istoku“, smatra Gamal Soltan, profesor političkih nauka na Američkom univerzitetu u Kairu, koji naglašava da je glavni razlog ovog saveza to što je Turska „izgubila velikog partnera Siriju“.
Kolaps u odnosima sa Sirijom jeste uticao na partnerstvo Turske i Egipta, ali je, slažu se upućeni, na to uticalo i činjenica da partije lidera dveju zemalja imaju islamske korene: Erdoganova partija Pravde i razvoja i Muslimanska braća Mohameda Morsija. Ova veza stoga nudi mogućnost formiranja novog sunitskog bloka uprkos tome što zemlje nude drugačije shvatanje toga kako islam i demokratija mogu da koegzistiraju.
Povodom najavljenog saveza Turske i Egipta, Šadi Hamid, direktor u Bruking centru u Dohi, navodi da su odnosi dveju zemalja topliji danas nego što su bili u proteklim godinama, možda i decenijama. Turska je, tvrdi Hamid, postala efektivan lider arapskog sveta, iako nije arapska.
Godišnja konvencija Erdoganove partije u Ankari pre nekoliko nedelje donela je prikaz drugačije mape Bliskog istoka sa Turskom na čelu. Morsi je tada izrazio zadovoljstvo zbog podrške turskog naroda. Politički lider Hamasa Kaled Mašal, na istom skupu, pozdravio je Erdogana ne samo kao lidera Turske već i lidera islamskog sveta.
Ipak, vodeća uloge Turske u regionu, mogla bi, tvrde analitičari, da dovede do rivalstva za regionalnu dominaciju, naročito ukoliko Egipat postigne političku stabilnost i ekonomski oporavak. „Unutar egipatske psihe postoji uverenje da bi Egipat trebalo da bude lider u regionu“, smatra Pol Salivan, stručnjak za Bliski istok.
„Egipatska psiha“
Ipak, vodeća uloge Turske u regionu, mogla bi, tvrde analitičari, da dovede do rivalstva za regionalnu dominaciju, naročito ukoliko Egipat postigne političku stabilnost i ekonomski oporavak. „Unutar egipatske psihe postoji uverenje da bi Egipat trebalo da bude lider u regionu“, smatra Pol Salivan, stručnjak za Bliski istok i kolumnista u jednom turskom listu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
