Revolucije koje je povuklo za sobom arapsko proleće i iranski nuklearni program bacile su u zapećak nekad goruće pitanje na Bliskom istoku – izraelsko-palestinski mir.

U situaciji kada su političke podele i dalje prisutne, mirovni razgovori sa Izraelom propali, a inostrana podrška sve tanja, palestinsko rukovodstvo je zbunjeno, oseća se kao siroče i strahuje od povratka nasilja na svojim teritorijama, potvrđuju tamošnji zvaničnici.

Najveći izazov sa kojim se suočavamo, nezavisno od okupacije jeste marginalizacija, ističe Salam Fajed, premijer Palestinske uprave u intervjuu za Njujork tajms. „Ovo je direktna posledica arapskog proleća. Ljudi su preokupirani svojim domaćim problemima. SAD su u izbornoj godini, imaju ekonomskih problema, Evropa ima svoje glavobolje. Mi smo saterani u ćošak“, dodaje premijer Fajed.

Decenijama su Palestinci bili u centru bliskoistočne politike autokratskih vladara u svom susedstvu. Njihova borba protiv izraelske okupacije doživljena je kao oličenje arapske čežnje za postkolonijalnom slobodom i dostojanstvom. Obamina administracija je 2008. stupila na dužnost tvrdnjom da su Zapadna obala i Gaza ključ za regionalni napredak. Kada je, međutim, izraelski premijer Benjamin Netanjahu prošle nedelje posetio Vašington, nije bilo reči o izraelsko-palestinskim mirovnim razgovorima niti okupaciji.

Stručnjaci ističu da je arapsko proleće u suštini otežalo stvari za Palestinsku oslobodilačku organizaciju koja pregovara sa Izraelom. Naklonost naroda je premeštena na islamiste iz redova Hamasa. Oni takođe imaju svojih problema – odricanje od političkog štaba u Siriji zbog tamošnjih sukoba, smanjena pomoć iz Irana te borba sa podelama unutar svojih redova.

Samo pre šest meseci, postojao je tračak optimizma kada su palestinske vlasti predstavile svoj slučaj za priznanje pred UN, i kasnije kada je Hamas postigao dogovor o oslobađaju stotina svojih zatvorenika u zamenu za slobodu izraelskog vojnika Gilada Šalita. Danas, međutim, kada nada da će konačno biti postignuto rešenje o postojanju dve države bledi a napori u UN blokirani, nema vidljive alternative a pažnja je usredsređena na druge konflikte.

Zakarije al Kak, palestinski stručnjak za nacionalnu bezbednost pri univerzitetu u Jerusalimu, kaže da ne vidi Palestinu na agendi SAD niti Izraela. „Njihov problem je odložen u fioku. Palestinci nemaju sposobnost da nametnu sebe svetu niti mogu da mobilizuju svoj narod. Arapski svet je zauzet. Palestinci su postali sekundarni“, tvrdi Kak u izjavi za američke medije.

Dok diplomate saosećaju sa frustracijama predsednika palestinske uprave Mahmuda Abasa povodom izraelskog odbijanja da obustavi izgradnju naselja na Zapadnoj obali i Istočnom Jerusalimu, s druge strane, sumnjaju da se Abas oseća politički nesposobnim da postigne kompromis sa Izraelom u vreme aktuelnih prevrata.

Dor Gold, predsednik jerusalimskog Centra za javne poslove i dugogodišnji savetnik Netanjahua smatra da su Izraelci oduvek brinuli šta će se dogoditi u slučaju da režim, sa kojim potpišu sporazum i naprave teške i strateške ustupke u mirovnom procesu, padne? Hoće li Palestinska uprava biti Palestinska uprava i sledeće godine? „Kada evropske diplomate dođu u Izrael i zatraže nove teritorijalne ustupke, to je kao da traže od nas da razapnemo šator u sred uragana“, dodaje Gold. Preovlađuju i uverenja da se sa porastom palestinskih frustracija povećavaju i šanse da dođe do nove eksplozije na Zapadnoj obali.

Bombardovana Gaza

Najmanje 14 poginulih Palestinaca, bilans je najkrvavijeg sukoba između Izraela i palestinskih ekstremista u pojasu Gaze u poslednjih godinu dana. Nasilje između Izraelaca i Palestinaca je eskaliralo u petak, a u izraelskom bombardovanju Gaze ubijen je i komandant palestinske organizacije „Komitet narodnog otpora“. Palestinci su na Izrael ispalili više desetina raketa i raniji desetak Izraelaca.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari