Godinu dana od neuspelog pokušaja Palestinaca da dobiju punopravno članstvo u UN, budući da njihov zahtev nije prošao u Savetu bezbednosti, gde Sjedinjene Države imaju pravo veta, pred Generalnom skupštinom UN ove nedelje naći će se novi zahtev za dobijanje uglavnom simboličnog statusa „države nečlanice“.
Vrlo pokorna i nenametljiva kampanja Palestinaca, kako su je ocenili mnogi analitičari, posmatra se kao izuzetno ambiciozan napor ne bi li se pridobila pažnja sveta. Ako bude ispunjen zahtev da od entiteta posmatrača postanu država nečlanica posmatrač u UN, Palestinci će imati isti rang kao i Vatikan.
Za razliku od prošlogodišnje, dvostruko manja delegacija je tokom vikenda otputovala u Njujork. Ovoga puta, govor predsednika palestinske uprave Mahmuda Abasa 27. septembra pred Generalnom skupštinom ne prati pompa i euforija kod kuće, već protesti na Zapadnoj obali i to zbog teških uslova života. Takođe, okolnosti su ovoga puta umnogome složenije – prošla je godina bez mirovnih razgovora, u kojoj su ekonomski uslovi za Palestince značajno pogoršani, Izrael je proširio naselja na Zapadnoj obali, a obećanje o pomirenju između Abasovog Fataha i militantnog Hamasa, koji vlada Pojasom Gaze, nije realizovano. Istovremeno, podrška Abasu je značajno opala – 46 odsto u odnosu na 67 odsto septembra prošle godine, podaci su palestinskog Centra za politiku i istraživanja, dok su revolucije širom arapskog sveta te iranski nuklearni program odvratili pažnju sveta sa palestinskog pitanja.
Saeb Erekat, palestinski pregovarač, smatra da je ovo poslednji napor da se „sačuva rešenje o postojanju dve države“. Status države nečlanice omogućio bi Palestincima pristup institucijama UN poput Međunarodnog krivičnog suda, a Erekat je već nagovestio da će se, nakon što postanu država posmatrač, Palestinci obratiti tom sudu. Oni su već ranije tražili od suda istragu navodnih zločina na palestinskim teritorijama, ali je zahtev odbijen zbog statusa u UN.
Ne bi li umirili Amerikance, Palestinci ne planiraju da vrše pritisak za glasanje pre predsedničkih izbora u SAD 6. novembra. Erekat je izrazio očekivanje da će zahtev dobiti podršku između 150 i 170 od ukupno 193 članice Generalne skupštine UN.
„Dan nakon što dobijemo status nečlanice, život neće biti isti“, rekao je Erekat, dodavši: „Da, okupacija će se nastaviti, naseljavanje će se nastaviti, zločini naseljenika se mogu nastaviti, ali će biti posledica.“
Portparol izraelskog premijera Mark Regev odgovorio je na Erekatovu najavu upozorenjem da će zahtev za unapređenjem statusa biti „greška i udarac za mirovni proces“. „Nadamo se da se to neće desiti. Palestinci su se posvetili rešenju svih spornih pitanja u pregovorima i takva unilateralna akcija će se smatrati kršenjem“, kazao je Regev.
Sporazum iz Osla pod znakom pitanja
Iako postoji šira podrška za prijem u UN ne samo među palestinskim liderima već i narodom, sve se češće poziva na drastičnije poteze: od istupanja iz sporazuma iz Osla, koji regulišu palestinsko-izraelske odnose već gotovo dve decenije, pa do raspuštanja palestinske uprave. Kažu da je Abas, nakon dva ovonedeljna sastanka, poručio rukovodstvu Palestinske oslobodilačke organizacije da mu u roku od 10 dana od njegovog povratka iz Njujorka dostave konačnu odluku – da li žele da istupe iz sporazuma iz Osla ili žele njegovu ostavku i izbore. Zakarija al Kak, profesor nacionalne bezbednosti na Al Kuds univerzitetu smatra da oni pokušavaju da zaplaše Izraelce, jer Izraelci smatraju Oslo pravim političkim uspehom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
