Pančevački most, jedan od najprometnijih beogradskih mostova, uskoro bi mogao biti rekonstruisan. Prema najnovijim planovima, deo mosta od Bogoslovije do Dunava biće srušen, a ukoliko budu obezbeđena sredstva, radovi bi trebalo da počnu 2025. godine.
Pre petnaestak godina utvrđeno je da je Pančevački most „zreo“ za hitnu rekonstrukciju, međutim, do sada nije bilo većih radova, sem na delu kojim idu vozovi.
Pored toga što su Putevi Srbije najavili ponovnu izgradnju pristupnog dela mostu, nedavno je najavljeno i da će rekonstrukcija celokupnog mosta trajati čak 1.314 dana. Zvaničan termin početka radova nije objavljen.
„Sve će se raditi fazno i cilj je da se, pre nego što se krene rušenje pristupnih konstrukcija, urade sa obe strane silazna i uzlazna rampa koje će se povezati sa postojećim sistemom gradskih ulica“, objasnio je za RTS Miodrag Poledica, pomoćnik direktora JP Putevi Srbije.
Presednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde Mila Popović kaže za Danas da su jedini planovi koji za sada postoje, a tiču se Pančevačkog mosta, planovi o rekonstrukciji koja će trajati preko 1300 dana.
„Ništa drugo ne znamo, ni šta će se rušiti ni šta će se graditi, niti kako će funkcionisati saobraća dok traju radovi. Jedino je sigurno da niko ne veruje da će radovi biti kvalitetni i u roku“, kaže Popović.
Kaže da aktuelna vlast za 10 godina u Beogradu nije izgradila nijedan post, pa čak ni obećani na Adi Huji.
„Most na Adi Huji bi donekle rešio problem Pančevačkog mosta i rasteretio ga u vreme rekonstrukcije. Tri puta do sada je mogao da se izgradi za prethodnu deceniju da je bilo stvarne volje da se olakša život Beograđana, naročito onih koji žive na levoj obali Dunava.“, ističe Popović.
Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS), kaže da bi o eventualnom rušenju prilaznog dela i rekonstrukciji Pančevačkog mosta moglo da se govori da je izgrađen most kod Vinče, kojim bi opasne materije išle za Pančevo, ili pomenuti most na Adi Huji.
„Sada, kada takve saobraćajne veze nema, ne može da se napravi most na drugom mestu osim na onom gde je već pozicioniran Pančevac, zbog tunela Karaburma, koji ne može da se pomera. Znači, ne može se sam most rekonstruisati, jer nije uradjen drugi na Dunavu“, smatra Jovanović.
Potrebne temeljne pripreme da bi se Pančevački most rekonstruisao
Inženjer saobraćaja Karlo Polak kaže za Danas da bi potencijalno rušenje pristupnog dela Pančevačkom mostu moglo da prouzrokuje određene probleme u saobraćaju kao i da košta više nego što bi trebalo.
„Kod zatvaranja ključne infrastrukture ekonomski razumna društva se trude da rokovi prekida saobraćaja budu minimalni. Zato što indukovani troškovi zatvaranja daleko prelaze troškove gradnje. U svetu postoje sistemi gradnje sa zatvaranjem saobraćaja samo 2-4 dana pri rekonstrukciji mostovskih konstrukcija“, objašnjava Polak.
Dodaje da se malim i ekonomski slabim državama to ne isplati, ali se isplate, kako je naveo, metode gradnje sa zatvaranjem do mesec dana.
Komentarišući rekonstrukciju drumskog dela mosta, kaže da bi tako nešto idealno bilo uraditi za vreme letnjeg raspusta.
„Čak i to zahteva ozbiljnu reorganizaciju, pripremne radove i ulaganje u nedostajuću infrastrukturu. Za funkcionalnost Pupinovog mosta treba put od kraja mosta na levoj obali do Krnjače direktno, i nadvožnjak preko Cara Dušana u Zemunu, kako bi se izbegla prenesena zagušenja saobraćaja“, objašnjava Polak.
Navodi da bi u slučaju opsežnije rekonstrukcije Pančevačkog mosta bilo potrebno izgraditi novi put od Železničke stanice Krnjača do Zrenjaninskog puta sa širinom i nosivošću za javni prevoz, i lokalne autobuse povezati sa vozom.
„Kako bi se povećao kapacitet železnice u toku radova, treba uraditi ozbiljan trenutno nekorišćenih voznih sredstava. To su vrlo ozbiljni pripremni radovi“, ističe Polak.
Tvrdi da Srbija i sa rekordnim budžetom nije u stanju da izgradi nove mostove.
„Čak i oni mostovi koji se najavljuju su periferni i obilazni, dok je najveća potreba za mostom između Kalemegdana i Pančevačkog mosta, odnosno veza između Dorćola i Koteža, kako bi se najveći tok ljudi kretao najkraćim putem, pre svega biciklom i javnim prevozom koji ne deli traku sa automobilima“, navodi Polak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.