Ponovo korona, ebola ili ptičji grip: Zašto smo blizu nove smrtonosne pandemije i zbog čega SZO predlaže pandemijski sporazum?

Važne vesti od pre nedelju dana su da su zemlje članice SZO započele godišnju skupštinu u nadi da će poboljšati globalnu spremnost za smrtonosne epidemije poput kovida 19.

Prema izveštajima svetskih medija, zdravstveni zvaničnici se utrkuju da nateraju svet da pristane na nove načine pripreme i borbe protiv neizbežne buduće pandemije.

Istovremeno, kako je objavljeno, projekat usvajanja „sporazuma“ o pandemiji na sednici SZO pre nekoliko dana odložen je jer su se pojavile nesuglasice oko deljenja informacija o patogenima koji izazivaju pandemije i tehnologiji koja se koristi za borbu protiv njih.

Stručnjaci kažu da će sada najbolja šansa za rešavanje pandemije na skupštini biti predložene izmene međunarodnih zdravstvenih propisa SZO iz 2004. godine, a amandmani bi trebalo da podstaknu zemlje da pojačaju kapacitete za uzbunjivanje, otkrivanje i suzbijanje pandemije i da sarađuju na međunarodnom nivou, navodi se u globalnim medijima.

Pandemijski potencijal imaju virus ptičjeg gripa, ebola, marburška groznica…

U ovom času, kako navode strani i domaći stručnjaci, mnogo virusa i drugih patogena imaju pandemijski potencijal, a neki od njih su avijarna influenca (HPAI) ili poznatija kao ptičji grip, ebola i marburška groznica, ali i korona virusi.

Zoran Radovanović epidemiolog, kaže za Danas da je potreba za pandemijskim sporazumom proistekla iz iskustva sa borbom protiv kovida 19.

„U ovoj pandemiji život je izgubilo bar 25 miliona ljudi u svetu, a uz malo više međunarodne koordinacije i brige za opšti interes taj tragični bilans je mogao da bude znatno manji. Otuda predlog stručnih tela Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da se naredna pandemija spremnije dočeka. Sve 193 članice SZO u načelu su se saglasile da je potrebno da se na osnovu stečenih iskustava i uočenih manjkavosti prilagodi i osavremeni Međunarodni zdravstveni pravilnik (usvojen 2005, a stupio na snagu 2007. godine). Sada su se kao problem pojavile pojedine formulacije u nacrtu završnog dokumenta koji je trebalo da bude usvojen poslednjeg dana maja. Neke zemlje smatraju da je tekst suviše razvodnjen da bi bio efikasna osnova za suočavanje sa pretnjama, a druge da je suviše restriktivan“, pojašnjava profesor.

Radovanović: Realna opasnost od nove pandemije

Prema njegovim rečima, realna je opasnost da će u doglednoj budućnosti javiti nova pandemija, poput kovida 19 pre pet ili side pre više od 40 godina.

„Neizvesno je da li će se to desiti za mesec dana ili za 20 godina, ali je svakom razumnom čoveku jasno da pandemija sa kojom smo se sada suočavali nije poslednja u istoriji civilizacije. Potencijal da izazovu narednu pandemiju imaju ebola i marburška groznica, sa smrtnošću između 25 i 90 odsto, ali i zika groznica i groznica doline Rift, od kojih ne umire ni svaki stoti bolesnik. Treba, međutim, imati u vidu da i naizgled bezazlena bolest, zbog masovnosti obolevanja, može da odnese milione života (kovid 19 je, recimo, imao smrtnost znatno manju od jedan odsto)“, kaže taj stručnjak.

Nabraja da trenutno imamo razloga da se bojimo virusa ptičje influence H5N1, koji se pokazao sposobnim da pređe barijeru vrste i zarazi krave, koze i druge životinje, pa da se sa njih prenese na čoveka.

„Ne treba gubiti iz vida ni da se do sada sedam virusa korona prenelo na čoveka. Prva četiri su sada poznata kao izazivači nazeba, ali su dovodili do pandemija tokom prethodnih vekova, kada su se prvi put pojavili (prilično tačno može da se odredi period kada se to desilo). U ovom veku iznenadila su nas još tri korona virusa – izazivač teškog akutnog respiratornog sindroma, skraćeno SARS-a 2093, bliskoistočnog respiratornog sindoma, skraćeno MERS-a 2013. i kovida 2019. godine. Ko može da tvrdi da baš ovih dana sa slepih miševa na čoveka nije prenet osmi takav virus sa jakim pandemijskim potencijalom? U pandemiji, kao i u ratu, možemo da uspemo samo ako se zajednički branimo“, napominje Radovanović.

Šekler: Liste mikroorganizama

Virusolog Milanko Šekler, doktor veterinarske medicine sa Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo, kaže za Danas da se liste mikroorganizama koji imaju potencijal da izazovu pandemiju prave već godinama unazad.

„Najveći pandemijski potencijal uglavnom imaju zoonozni agensi i oni su sigurno tri četvrtine zastupljeni. Zato je neminovna multidisciplinarna saradnja, pre svega, između veterinarske medicine i humane, ali i sa biolozima u smislu uloge divljih životinja u celoj toj priči. Iako je ta tema nepopularna, ona je uvek aktuelna što potvrđuje događaj avijarne infulence, infekcije koja je meni kao tema najbliža jer se time bavim celog života. Poslednjih godina bilo je neverovatnih situacija po pitanju razvoja, napredovanja i evolucije tog virusa (nama najpoznatijeg podtipa takozvanog ptičjeg gripa H5N1 prim. aut.)“, objašnjava taj stručnjak i dodaje:

Čudni prelasci virusa sa ptica, sisara na čoveka

„Ogromni su gubici divljih životinja, pre svega u Južnoj Americi, pogotovu kod morskih sisara između kojih se virus prenosi lako sa jedne na drugu jedinku. To se dosad smatralo vrlo rizičnom, odnosno da virus počne da se prenosi među pojedinim sisarima. Istovremeno, dosad nikada nisam čuno niti sam to učio na fakultetu, u Americi se desilo da je virus influence počeo da se prenosi između krava. Počeo je da se prenosi sa krava na živinu, sa živine na krave, sa krave na kravu i povremeno, doduše ekcesno, sa krava na ljude. U poslenjih nekoliko meseci imali smo tri slučaja obolelih ljudi, srećom blagi su simptomi. Upravo to jasno ukazuje da virus pelazi sa ptica na sisare, pa na čoveka što pokazuje kako neke stvari mogu da se dese, čak i neočekivano“, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, niko nije očekivao da krave mogu da obole od influence i postanu značajan rezervoar virusa čije se ogromne količine izlučuju putem mleka.

„To se nikada nije desilo“

„To se nikada nije desilo. Ima i dalje. Farmeri koji proizvode mleko imaju veliki broj mlečnih krava u farmama, a na tim mestima žive i mačke. Ispostavilo se da je bilo uginuća mačaka koje su hranjene tim sirovim mlekom. To znači da je virus prelazio sa jedne vrste sisara na drugu“, ističe Šekler.

Dodaje da ove primere daje kao ilustraciju i njima bi trebalo da se bavi struka bez opterećenja javnosti i bez pitanja javnosti.

„Pandemijski sporazum SZO već spada u političke stvari. Odluke koje donosi ta organizacija su na nivou preporuka. Ne postoji telo koje može da natera neku zemlju da sprovodi to što je SZO preporučila“, naglasio je on.